Izložba Dejana Golića „Tightrope Necessity“ obuhvata 48 crteža različitih formata rađenih tušem. Crteži su nastajali tokom perioda od 2019 do 2021. godine. Izloženi radovi predstavljaju presek Golićevog dugogodišnjeg, kontinuiranog preispitivanja mogućih načina na koji se jezik može osloboditi odnosa dominacija i kolonizacije unutar društva i dostići apstraktno, ali univerzalno značenje. U tom procesu istraživanja koristi se kaligrafskim tehnikama, a kao rezultat nastaju složene mreže intuitivnih simbola koji se kreću oko/ka/na granici između savremene kaligrafije i likovne apstrakcije.

Umetnička kritika u doba groznice postmodernosti redukovana je na sukob znanja i fetišizma. Ako pretenduje da bude znanje, jezik mora krenuti iz akademske polemičke pozicije argumenta. Svaki odgovor je automatski. Raspravljamo svoju ideološku poziciju bez obzira na upućenost, ili potrebu, pre nego što smo išta izgovorili. Iskustveno znanje, znanje koje je teško saopštivo, najčešće ostaje na marginama likovne scene i tretira se kao primitivno.
Crteži Dejana Golića grozničavo traže zapis bez reči, sadržan u odnosima i ritmu elemenata. On stvara jezik koji nije samo ljudski, manje konkretan, ali i manje zarobljen u odnose dominacije. Taj jezik ume da sluša i angažovan je onoliko koliko angažuje. U službi reprezentacije i apstrakcije istovremeno, ne pristaje da bira perspektivu, niti želi da je stvara. Kao alat hijerarhije, privremeno je ukida, uvodeći nas u stanje izmeštenosti u kom se ništa ne poriče i ništa se ne servira. Uhvaćeni u mrežu implicitnih simbola povezanih zajedničkim gestom, suočeni smo sa zavodljivim i zagonetnim porukama koje otvaraju vrata za novo. Nepotrebno je da to novo bude jasno, poručuje Golić, dovoljno je što je jasno da ćemo u njemu učestvovati ravnopravno i zajednički, živeći u svetu, a ne iznad ili izvan njega.
Istorijski trenutak je disciplinu i fokus Dejana Golića obogatio haosom i eksplozijom, koji nas snažnije izbacuju iz ravnoteže statusa kvo. I novi radovi pričaju o solidarnosti, skromnosti i neophodnoj dubokoj promišljenosti kojoj se mora pokloniti vreme, ali konstatuju urgentno stanje (kog smo svi bolno svesni). Svaki potez je pažljiv, jer je svačiji uticaj važan. Ova kartografija relacionizma opominje da svest i nežnost zahtevaju jedno drugo i da je ta logika jedini modus opstanka koji imamo na raspolaganju.

Autor teksta: Aleksandar Jevtić
Dizajn izložbe: Jelena Macanović