PRIČE IZ AUTOMATA

Saša Markovic Mikrob

Kustos: Darka Radosavljević Vasiljević

20. februar -16. mart


Od 20. februara do 16. marta u Remont galeriji ce biti postavljena izlozba ciji veci deo cine rani radovi Sase Markovica. U pitanju su pretezno crno-bele fotografije koje su nastajale krajem 80-tih i pocetkom 90-tih godina u automatima za fotografisanje. Na kajsevima automat fotografija i njihovoj poledjini, zabelezene su najrazlicitije situacije i likovi: od aktuelnog Predsednika Republike Srbije, preko mnogih drugih danas javnih licnosti (poznatih umetnika svih oblasti, direktora javnih ustanova, novinara, muzicara, aktivista), do rodjaka, trenutnih poznanika i slucajnih prolaznika. Kroz spontane situacije i performativno fotografisanje nastao je materijal koji je postao vise od dokumenta specificne duhovne klime.


Ova izlozba je deo zajednickog projekta MSUB i Remonta koji se tokom 2012 realizuje kroz omaz izlozbe ovom prerano preminulom umetniku. "Zbogom andergraund: Sasa Markovic Mikrob" postavljena je u Salonu MSU do 19. marta 2012., a sledi i izdavanje monografije na prolece.

Sasa Markovic poznat i pod umetnickim pseudonimima "Bambus", "Mladozenja", "Mikrob", "Ganesa", bio je umetnik, novinar, drustveno-politicki radnik, radijski voditelj, performans majstor...
Svasta ga je zanimalo, pre svega ljudi i drustvo.Glavni junak nebrojenih anegdotskih situacija, kretao se po razlicitim mestima, stvarajuci jednu krajnje raznoliku socijalnu mrezu zivih aktera, paralelni svet, u kome su izmesani intelektualci, uspesni i neuspesni politicari, umetnici, misleci, "narodni" ljudi, slucajno presretnuti gubitnici sa bogatim emocijama i stavom o zivotu.

Nije nameravao da postane vizuelni umetnik, desilo se. Dok je u prolece 1985. radio kao tehnicki urednika lista "Student", pripremajuci list za stampu, u kasnonocno /ranojutarnje vreme, cekajuci da se otvori stamparija, otkrio je automate za fotografisanje.

Tako je zapoceo rad na arhiviranju jednog vremena kroz licnosti savremenika. Do sredine dvehiljaditih, nastalo je hiljade fotografija iz automata, koje sve prate rucno pisani komentari na poledjini. Ova nepreglediva zbirka situacija, likova, zivotnih prica, svojevrstan je lucidan, precizan i pomalo iscasen komentar drustva.

Svojom radoznaloscu, spojivsi vise medija (literarni, vizuelni, performans kao pripremni cin fotografisanja u automatu), postigao je nesto neobicno, provokativno a pre svega zabavno (i poucno).

Sasa Markovic Mikrob
BACKGROUND://

Cynthia Girard, Nelson Henricks, Manuela Lalic

Kustosi: Marthe Carrier i Manuela Lalic

19. januara - 10. februara 2012


Izlozba BACKGROUND predstavlja radove tri kanadska umetnika iz Kvebeka" Sintije Zirar (Cynthia Girard), Nelsona Heriksa (Nelson Henricks) i Manuele Lalic (Manuela Lalic). Na izlozbi koja je pripremljena namenski za Beograd umetnici kroz svoj rad pokrecu pitanje identiteta. Bilo u relaciji sa odredjenim kulturnim nasledjem (Cynthia Girard), kroz asimilaciju sa novim kulturnim okruzenjem (Nelson Henricks)ili vezano za preispitivanje imigracionog procesa (Manuela Lalic) sva tri umetnika preispituju kako ove razlicite relacije uticu na njihov odnos sa svetom.


Cynthia Girard

U svom radu Cynthia Girard predmetima oduzima njihovu primarnu funkciju. Oni postaju subjekti koji od posmatraca zahtevaju specifican odnos. Izmedju fikcije i realnosti, objekti koji primarno pripadaju masovnom trzistu, sada od posmatraca ocekuju vise.

www.cynthiagirard.ca



Nelson Henricks

Mapa grada (Map of the City) je projekat iniciran tokom umetnikovog sestomesecnog rezidencijalnog boravka u Rimu. U ovom radu umetnik urbani prostor poredi sa bibliotekom. On razmatra grad kao tekst koji zahteva svoje "pisce i citaoce" i inspirisan je kapelama i katedralama koje funkcionisu kao impresivne, trodimenzionalne reprezentacije Biblije. Jevandjelje po Tomi i Biblija isprepletani su sa originalnim tekstovima, fotografijama i elektronskim zvucnim pejzazima. Grad je predstavljen kroz akumulaciju gestova i zelja koje prevazilaze zivot individue.

www.nelsonhenricks.com



Manuela Lalic

Skulpture Manuele Lalic naglasavaju tenziju izmedju individualnog i kolektivnog. Izmedju dva kontradiktorna sveta, artificijelnog i prirodnog, Manueline instalacije referisu na logiku identiteta koja proistice iz slucaja umetnicine trojne nacionalnosti, istovremeno doticuci i univerzalnije pitanje ekoloskih problema.

www.lalicmanuela.ca


Izlozba je uradjena u saradnji sa kanadskom GALERIE B-312
nelson henricks
cynthia girard
manuela lalic
DOSTIGNUCA FOTOGRAFSKOG OBRAZOVNOG PROCESA

Predavanje profesora Milana Aleksića

utorak 27. marta u 18 časova

Prateci program izlozbe Fotografi nove generacije

U svom predavanju profesor Milan Aleksic bavice se dostignucima fotografskog obrazovnog procesa. Kroz razgovor i predstavljanje radova diplomiranih studenata predavanje ce dotaci i prakticno pitanje - kako se upisati na najbolje Evropske umetnicke skole kao sto su: Royal College of Art, London, Die Hochschule für Grafik und Buchkunst Leipzig, The Bauhaus-University, Weimar i Glasgow College of Art, Glasgow.

Milan Aleksic je umetnik i profesor fotografije na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu i Univerzitetu u Kragujevcu.  Skolovao se u inostranstvu i izlagao u referentnim domacim i stranim galerijama i muzejima.  Znacajan deo svog angazovanja posvetio je obrazovnim aktivnostima. Ustanovio je prve kompletne akademske studije fotografije kod nas na kojima je po prvi put ustanovljen predmet Istorija fotografije. U klasi Milana Aleksica od devedesetih godina diplomiralo je vise od pedeset umetnika ciji je fotografski rad  znacajno uticao na pozicioniranje fotografije na nasoj savremenoj umetnickoj sceni.

Ivan Petrovic
Katarina Radovic
Aleksandrija Ajdukovic
Aleksandrija Ajdukovic

fotografije iz serije TIGRICE (2002 - 2004)

U filmu Fransoa Trifoa "Nezna koza" postoji scena u kojoj glavni lik sedi u restoranu sa svojom ljubavnicom. Odjednom, u restoran ulazi dama obucena u odecu sa "tigrastim" motivom. Ljubavnica, to spazivsi, kaze junaku vec pomenutog filma:"Pogledaj onu zenu!"
U restoranu je vec bila jedna dama obucena u "tigrasto" i ljubavnica rece ponovo:"Pogledaj sada onu zenu!"
Junak, shvativsi o cemu se radi rece: "Isto su obucene!"
"To su zene koje vole ljubav." rece ljubavnica.
Sve tigrice fotografisane su tokom 2002., 2003. i 2004. godine na ulicama Beograda. Sve su slucajne prolaznice.
Video rad Tigrice hodaju nastao je u vecoj meri u Becu 2006. godine za vreme mog boravka u KulturKontakt aranzmanu.

Ne zanima me visoka produkcija. Radim brzo. Tokom rada volim da upoznajem ljude. Moze se reci da je sve sto sam do sad radila deo vizuelne antropologije
Aleksandrija Ajdukovic

Aleksandrija  Ajdukovic je rodjena 11.oktobra 1975. u Osijeku. Diplomirala je na Akademiji umetnosti "BK" u Beogradu, odsek fotografija, u klasi Milana Aleksica. Od 2005. clan je ULUSA, a od 2006. u statusu samostalnog umetnika. Master studije u Novom Sadu, u klasi Djordja Odanovica, zavrsila 2011. Gost student Marine Grzinic na klasi za postkonceptualnu umetnicku praksu na beckoj Likovnoj akademiji. Trostruka finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Henkel Art Award za mladog umetnika 2005. i  45. Oktobarskog Salona. Kroz portetisanje slucajnih prolaznika, naturscika-modela na elaboriran i duhovit nacin belezi fenomene vezane za savremeni zivot i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i lifestyle-a (ne)urbanih sredina. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za teroiju dramskih umetnosti, kulture i medija. Radi kao  fotograf u Domu kulture Studentski grad.

www.aleksandrijaajdukovic.blogspot.com


Katarina Radovic

Fotografije iz serije LICNI OGLASI (2004 - 2005)

Serija fotografija Licni oglasi bavi se fenomenom samooglasavanja (ljudi koji salju svoje fotografije casopisima ili ih postavljaju na internet sajtove) u potrazi za partnerom "po meri". Uz dozu humora i parodije, ovi fiktivni "kandidati za srecu u ljubavi", simbolizuju razlicite stupnjeve samosvesti, privlacnosti i seksualnosti. Oni govore o tome kako je "prava" fotografija, odnosno dobar prvi vizuelni utisak najcesce neophodna uvertira za sve sto bi moglo da usledi, dajuci na taj nacin svakome sansu da se predstavi u idealnom svetlu.

Dok se jedan za drugim smenjuju pred nasim ocima, kao u nekom katalogu, karakteri sa Licnih oglasa asociraju na protok, ubrzanu cirkulaciju svojstvenu ekonomskim i trzisnim strujanjima. Medjutim, zavodeci nas svojim stavom i pogledom, oni kao da ponistavaju cistu zelju, jer zavodjenje (se-ducere, lat. skrenuti s puta) stoji kao suprotnost cistoj zelji i podvlaci lazno predstavljanje. Iako na fotografijama svi izgledaju potpuno zadovoljni i ponosni na ono sto jesu, iz njih se probijaju privatni lomovi i ekscesi, usled cega je tesko reci da li se ovde radi o jos jednom nusproizvodu vec iznurenog potrosackog drustva ili o konacnom dostizanju panaceje za sve vrste licnih nedoumica, blokada ili patnji.
Katarina Radovic

Katarina ceprka fotoaparatom po ljudskoj psihi i prikazuje slabosti koje svi misle da vesto kriju. Cinizam, ali sarmantan sa puno humora, erotike i optimisticnim konacnim utiskom. Gledajuci fotografije svi se salimo, smejemo sebi i slicnima. Koketiranje je deo njenog fotografskog stila. Ozenite je, uozbiljice se - razotkrivanje ce prestati i vase tajne niko videt nece!

Dragan Petrovic, fotograf

Katarina Radovic je rodjena 1976. godine u Beogradu, u Srbiji. Studirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Saseksu, u Brajtonu, u Velikoj Britaniji, zatim fotografiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala 2006. godine. Kao slobodni umetnik ucestvuje na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Austrija, Ceska, Litvanija, Spanija, Holandija, Francuska, Egipat, Japan, itd). Dobitnik je stipendije Kultur Kontakt, 2007. godine, a njeni radovi nalaze se u nekoliko javnih umetnickih kolekcija u Evropi. Nedavno je zavrsila dvogodisnji fotografski projekat Dok nas smrt ne rastavi, propracen istoimenom monografijom, a koji je podrzala i sponzorisala Evropska kulturna fondacija (ECF).

http://www.artmajeur.com/katarina/


Ivan Petrovic

Fotografije iz serije PODZEMNA SKLONISTA (2002 - 2011)

Projekat Podzemna sklonista (2002-2011), koji je u dosadasnjoj prakticnoj reaizaciji podrazumevao fotografisanje enterijera savremenih atomskih skonista, kao organizovanih i uredjenih prostora, koji postoje u okvirima drzavnog sistema zastite stanovnistva i materijalnih dobara, ukljucivao je gradove na teritoriji drzava: Holandije (Roterdam, Amsterdam, Utreht), Austrije (Bec, Grac, Eisenstat), Nemacke (Regensburg) i Srbije Beograd, Krusevac). Idejni aspekti na kojima je zasnovana problematika kojom sem se bavio u ovom projektu, odnose se na pitanja vezana za pojmove bezbednosti, odnosno, egzistencije ugrozavanja, i bazirani su na dualizmu cinjenica da, sklonista pruzajuci odredjenu vrstu sigurnosti, istovremeno svedoce o tome da prava sigurnost ne postoji; da se bezbednost koja se nudi, odnosi na situacije opste nebezbednosti. U isto vreme posmatrana kao sinonim zastite i simbolicka slika unistavanja, atomska sklonista ukazuju na sopstveni dispolaritet i oprecnost njihove funkcionalmosti, i bivajuci vremenom urbana arheologija gradova cijoj zastiti stanovnistva su svojevremeno bila namenjena, postaju prostori viseznacenog karaktera i autenticne estetike.
Ivan Petrovic

Ivan Petrovic je rodjen u Krusevcu 1973. godine, Srbija. Diplomirao je na Akademiji umetnosti "Braca Karic" 2002. godine, odsek fotografije. Aktivno izlaze od 1998. godine. Dosadasnji realizovani fotografski projekti i radovi u nastanku: Evidentiranje, 2000; Podzemna sklonista, 2002-2011; Slike, 2002-; TV ili TV, 2004; Dokumenti, 2007; Foto-tapet, 2010; Nocne promenade, 2009-; Rekonstrukcije, 2009-; Vodic kroz galerije i muzeje, 2010; Kao fotograf koji za realizaciju svojih radova koristi dokumentarni pristup, njegovi projekti  ukljucuju i prosirena svojstva upotrebe reade-made-a, (fotografije koje izradjuje sa fotografskih negativa i slajdova pronadjenih na ulici), koji su, sve ukupno, cesto uobliceni formom auto-kustoske realizacije, i uopsteno moglo reci da je, umetnicki rad Ivana Petrovica, zasnovan na medjusobnim odnosima dokumentarizma, revolarizacije i aproprijacije. Dobitnik je stipendije KulturKontakt u Becu, 2004. godine i nagrade Dimitrije Basicevic Mangelos 2008. godine. Osnivac je i urednik Centra za fotografiju (zajedno sa Mihailom Vasiljevicem), nezavisnog udruzenja osnovanog u Beogradu 2011. godine,  koje se bavi istrazivanjem, proucavanjem i promovisanjem fotografije; Inicijator je i urednik FOTOFORUMA, u okviru likovnog programa Doma kulture Studentski grad, 2010-2011. godine (ciklus razgovora sa fotografima i umetnicima na kojma se prezentuje i promovise domaca savremena fotografska produkcija)

www.ivanpetrovic.wordpress.com

FOTO BAZAR

subota 31. mart od 12 do 16 časova

< Dan za kupovinu umetnicke fotografije >

*cene od 500 do 5000 din.
autori: Ivan Petrovic, Aleksandrija Ajdukovic, Katarina Radovic, Mihailo Vasiljevic, Srdjan Veljovic, Ivan Zupanc, Viktor Sekularac, Mirjana Boba Stojadinovic, Goran Micevski, Dragan Petrovic i drugi
ALEKSANDRIJA AJDUKOVIC predstavlja umetnike
Andrea Palašti i Dragan Petrovic

utorak 3. april u 18 časova

"Andrea Palašti i Dragan Petrović su vizuelni antropolozi. Andrea fotografise vip Mađare, dok Dragan fotografise vip i anonimne Srbe. Oboje rade i u mediju videa."


RAZGOVOR SA UMETNICIMA

Petak 6. april u 18 casova

Ivan Petrovic, Aleksandrija Ajdukovic i Katarina Radovic pricaju o svom radu. Moderatori razgovora: Miroslav Karic i Sasa Janjic
LICNO JE POLITICKO / MESEC ŽENSKOG STVARALAŠTVA

Subota 7. april u 18 casova

predavanja "Revolucionarna snaga zenskog smeha" i projekcija dokumentarnog filma "Luiz Burzoa: Pauk, ljubavnica i mandarina"
LICNO JE POLITICKO / MESEC ZENSKOG STVARALASTVA

subota 14. april u 18 casova

predavanja "La Donna Particolare" i projekcija filma "Artemisia"



Predavanje sa prezentacijom fotografija u galeriji Remont

Tema: "Grad ili ...Too much photography"

Utorak 17. aprila u 18 casova

Predavanje sa prezentacijom izbora sopstvenih fotografija Branimira Karanovica obuhvata vise razlicitih vizuelnih fenomena naseg grada poslednje dve decenije. Tranzicija i dramaticne promene ostavljau svoje tragove na izgled Beograda. Karanovic svojim fotografijama belezi na nepretenciozan nacin sve vizuelne fenomene kroz sopstvenu prizmu likovnog umetnika uz dozu duhovitosti i cinizma. Smatrajuci da ce u dogledno vreme agresivnost reklame namenjene potrosackom drustvu sa ogromnim banerima, bilbordima, presvucenim saobracajnim sredstvima neukusnim fotografijama nestati iz naseg grada Karanovic poput kolekcionara dokumentuje sve te primere kao fenomen jednog vremena.

Branimir Karanovic, 1950. Beograd. Diplomirao je grafiku na fakultetu primenjenih umetnosti 1974. godine gde je danas profesor na predmetu Fotografija. Aktivno izlaze fotografije i grafike vec cetiri decenije.

Ivan Zupanc
Mirjana Boba Stojadinovic
Goran Micevski
Mirjana Boba Stojadinovic

Serija radova sa senkama

Na preseku razlicitih medija, moj rad je ukorenjen u iskustvu neposrednog okruzenja. Sredstva koja koristim u radu su fotografija, tekst, zvuk i svetlost i njihovi skulpturalni kvaliteti koji oblikuju prostornu instalaciju. Zanima me rad sa prostorom i nacinima na koje prostor stupa u interakciju sa kreativnim, drustvenim i politickim frekvencama svakodnevice. Prostor koristim kao nacin izrazavanja i za intervencije, cesto radeci u ne-galerijskim sredinama. Takve situacije mogu da proizvedu razlicite senzacije i refleksije, a takodje da postave pitanja odnosa jedinke i (izmisljene) zajednice, i identiteta generealno. Interesuju me pozicije ovde i tamo, insajdera i autsajdera. Cesto radim sa i za ograniceni broj publike, radeci sa nacinima na koje iskustvo moze da se podeli. Poricuci samodovoljnost umetnickog gesta takodje zelim da suocim posetioce sa situacijama nad kojima ne zelim da preuzmem potpunu kontrolu, cesto u obliku participatornih projekata.


Mg Boba Mirjana Stojadinovic (1977, Beograd). Diplomirala i magirstrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, i magistrirala na Institutu Pit Cvart u Roterdamu, Holandija i Fakultetu umetnosti u Plimutu, Velika Britanija. Samostalno je izlagala od 1998.g. u galerijama u Beogradu (SKC, DOB, Remont, FLU, REKS), Somboru (Galerija Kulturnog centra Laza Kostic) i Zrenjaninu (Savremena galerija). Samostalno i u saradnji sa drugim umetnicima inicirala je i realizovala projekte koji se bave vizuelnom umetnoscu u javnom i privatnom prostoru, kao i politikom kulture. Aktuelni projekat UMETNIK KAO PUBLIKA predstavlja seriju javnih diskusija medju publikom o umetnickim radovima zapocet je 2010. (http://razgovori.wordpress.com). Osmislila je, organizovala i ucestvovala u grupnim izlozbama u zemlji i inostranstvu. Deo izlozbi je nastao kao posledica saradnje sa umetnicima iz iste generacije i konteksta kao, na primer, umetnici okupljeni oko Galerije SKC 2000-2001. godine ili umetnici okupljeni pod nazivom DEZ ORG od 2005. u Beogradu. Dobitnica je nagrade 25. Memorijala Nadezde Petrovic 2010.g. u Cacku. Boravila je u rezidencijalnom programu KulturKontakt u Becu 2011.

http://bobaart.wordpress.com


Goran Micevski

Belgrade(r)


Fotografije objedinjene ovim nazivom nastaju u poslednjih nekoliko godina. U to vreme se predmet mog interesovanja pomerio sa odnosa teksta-slike (clanka-fotografije) na istrazivanje mogucnosti postojanja autonomne fotografije - ona koja bi ispadala iz tackaste strukture serije. Imajuci u vidu gore navedeno, prikazane fotografije ne slede jasnu i unapred zadatu ideju koje se u egzekuciji trebalo striktno drzati, vec vise predstavljaju skup misli koje me okupiraju u poslednje vreme.

Zajednicki imenitelj je Beograd - u smislu jedinstvenog geografskog i duhovnog mesta koje neminovno boji svaku nasu situaciju.

Jeff Wall je, objasnjavajuci zasto je Vankuver tako pogodan kao scenografija za njegove fotografije, rekao da je on (Vankuver) u svojoj sustini genericki grad i samim tim lako prepoznatljiv milionima ljudi sirom planete koji zive u slicnim urbanim tvorevinama.

Ovde je rec o necem drugom: o mom dubokom uverenju da prilozene fotografije nisu ni mogle nastati drugde osim u ovom gradu (ili, preciznije, da ih i nisam mogao napraviti da nisam Beogradjanin). Ipak, na njima nema nikakvih specificnih i samo Beogradu svojstvenih putokaza ili jasno prepoznatljivih urbanih obelezja: ono sto ove radove povezuje jeste svojevrsno ludilo zivota na ovom mestu i ludilo istrajavanja zivota na ovom mestu.

Goran  Micevski je rodjen 1977. u Beogradu, gde je i diplomirao je fotografiju na Fakultetu Primenjenih umetnosti. Skorije samostalne izlozbe ukljucuju Fotografije (Beograd, Zrenjanin 2011-2012.), Travel guides (Beograd, Pozega, Cacak, 2008-2010.), Finnish report (Beograd, 2009) i Vreme egzila (Beograd, 2008.). Skorije grupne izlozbe: Iz(nova): umetnost u Srbiji od 2002. do 2009. (Kraljevo, Cacak, Sombor, Uzice, 2010.), Contigent identities (Istanbul, 2009.) i 13. bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana (Bari, 2008.). Dobitnik je nagrade na festivalu MEDIA FORUM u okviru Moskovskog filmskog festivala, 2006., kao i nagrade na festivalu ALTERNATIVE FILM/VIDEO, 2005.  Postao fotograf boraveci u sumama istocne Finske, 2002.    

http://goranmicevski.wordpress.com/


IIvan Zupanc

Serija fotografija Zlatni presek

Utemeljujuca vrednost prisutnosti

To je, naprosto, uvek i neumoljivo, tu. Naseljava vidokrug svojim tihim i gotovo nenametljivim, ali ipak i nepokolebljivo perzistentnim prisustvom, i uvek iznova susrece svaki pogled, odakle god da dopire, i to kilometrima uokolo, tako da procesi i strukture ulicnih aktivnosti, te i slojevi oblikovanja svakodnevnog zivljenja u sirokom krugu oko Vracarskog platoa, u onim aspektima koji se odvijaju na ulici, to prisustvo prirodno podrazumevaju i unapred uracunavaju. Drugim recima, horizont je postao bez njega nezamisliv.

U radu Ivana Zupanca, mit, epifanija i ironija su nerazdvojivo povezani. Prikazujuci prizore pojavljivanja simbola vere u okvirima banalne svakodnevice, on postavlja niz pitanja, od klasicnih teoloskih, tipa "da li je svakodnevlje sposobno za samotranscendenciju?", pa do realpolitckih, tipa "da li je nametanje simbola koji proklamuju stavove  jedne od mnogih verskih grupa u javnoj sferi, i njegova dominacija u javnom prostoru, demokratska, te i u skladu sa aktuelnim politickim stremljenima i procesom normalizacije?" Potpuno formalnom kompozicijom i jasnim otklonom od neposredne narativnosti , Zupanc odgovore samo sugerise, a ne namece ih kao normativne, ne uslovljavajuci ni primarne kontekste njihovog javnog citanja.

Stevan Vukovic


Ivan Zupanc je vizuelni umetnik iz Beograda. Sa izlagackom praksom pocinje 2002 godine kada ulazi u finale konkursa za mladog vizuelnog umetnika "Dimitrije Basicevic Mangelos". Ziri mu dodeljuje drugu nagradu za mladog vizuelnog umetnika u vidu samostalne izlozbe u galeriji Remont gde ubrzo i realizuje svoju prvu  izlozbu fotografija "Da uspomene duze traju". Sledi vise samostalnih izlozbi I grupnih izlozbi od kojih je jedno od znacajnijih bilo ucesce na 48. oktobarskom salonu, "Mikronarativi" sa radom "Inside-Outside" skrece paznju na svoj rad i dolazi do ozbiljnijeg internacionalnog predstavljanja. Nedugo zatim okuplja grupu umetnika i proglasava ih "Nepoznatom umetnickom grupom".  Organizuje i osmisljava subverzivni "Ulicni salon" na ulicama Vracara koji ostaje upamcen u uzim krugovima. U njegovom fotografskom izrazu od izlozbe do izlozbe primetni su fiktivni koncepti, intimni dokumentarizam, prefinjene apstraktne teme i istrazivanje kvantiteta u digitalnoj fotografiji. Njegovi radovi se nalaze u kolekciji Muzeja primenjene umetnosti, Telenor kolekciji i privatnim zbirkama. Zivi kao slobodni umetnik i profesionalni fotograf.
             
http://www.serbiancontemporaryart.info/umetnici.php?id=10&lang=1

GRAD

Goran Micevski, Mirjana Boba Stojadinović, Ivan Zupanc

Kustosi: Sasa Janjic, Miroslav Karic, Slobodan Jovanovic

09. aprila - 04. maja
AUTOBIOGRAFIJA ŠETA GRADOM

Performans-vodjenje Bobe Mirjane Stojadinovic

sreda 25. aprIl od 18 do 19 časova

Polazak ispred Glavnog ulaza u Studentski kulturni centar u Beogradu u 18 časova


Poziv na ucesce u seriji izlozbi pod zajednickim nazivom Preslisavanje kustosa Miroslava  Karica, Sase Janjica i Slobodana Jovanovica ukljucio je vise oblika predstavljanja autorskih praksi  proteklih desetak godina - kroz radove, kroz refleksiju umetnika na sopstvene radove i kroz kontekstualizaciju njihove autorske prakse iz perspektive drugih.

Kako se radovi Mirajane Bobe Stojadinovic izvode na nacin koji uspostavlja dinamicni odnos izmedju grada, kretanja, putovanja, prostora, medjuodnosa, publike, privatnosti i javnosti, autorka je pozelela da u licnom citanju grada (Beograda) uz pratecu dokumentaciju obidjemo galerije i mesta vazna kada govorimo o njenom radu i izlagackoj aktivnosti. Pozivamo Vas da nam se pridruzite.

FOTOGRAFI NOVE GENRACIJE

Aleksandrija Ajduković, Katarina Radović, Ivan Petrović

19. marta - 06. aprila

Prva izlozba u serijalu "Preslisavanje" posvecena je fenomenu specificne generacije fotografa. Za ovu priliku kustoski tim je izabrao troje autora (Ivan Petrovic, Aleksandrija Ajdukovic i Katarina Radovic) koji su pocetkom 2000-tih vec prvim radovima i izlozbama najavili prodor novih ideja na domacoj umetnickoj/fotografskoj sceni. Inovativane i sveze prakse ovih umetnika bile su rezultat njihovih studija na katedri za fotografiju Akademije umetnosti Brace Karic, koja se niz godina posebno isticala u promovisanju savremene fotografske edukacije. Pomenuti autori baziraju svoj rad na konzistentnim preispitivanjima granica samog medija, njegovih zanrovskih odredjenja, tehnickih mogucnosti i potencijala kao prenosnika i nosioca ideja. Predstavljeni radovi na izlozbi su poceci njihovih sad vec bogatih opusa koji pre svega reflektuju njihovu erudiciju, siroka interesovanja, negovanje teorijskog diskursa i punu posvecenost jednom mediju. Tokom trajanja izlozbe bice organizovane prezentacije i razgovori sa umetnicima, predavanja i akcije kojima bi se sa razlicitih aspekata razmotrilo njihovo fotografsko obrazovanje, prakse, kao i aktuelni status i tretman fotografskog medija u kontekstu savremene vizuelne umetnosti, ali i profesionalnog pracenja dometa i dostignuca na tom polju.
FOTO BAZAR

nedelja 06. maj od 12 do 16 časova

veliki izbor fotografija savremenih umetnika po posebnih cenama
Saznajte da li slikarstvo razvija natprirodne sposobnosti, kako su nastale Dobra i losa slika, da li su Glupe slike zaista glupe, zasto je vazno da je vreme ponekad prazno i sta se novo sprema u njegovom ateljeu.

Razgovor sa Zoltom Kovacem je organizovan u okviru projekta  "Preslisavanje" koji je koncipiran  kao serijal izlozbi na kojima se predstavljaju radovi do 3 autora, grupisanih po tematskim pristupima, fenomenima ili medijima. Uz izlozbe, sastavni deo predstavljanja osnovnih karakteristika scene, cine predavanja, diskusije na najznacajnije teme i probleme koji su oznacili prvu deceniju XXI veka. Kustoski tim projekta cine istoricari umetnosti Sasa Janjic, Slobodan Jovanovic i Miroslav Karic cije je profesionalno sazrevanje blisko vezano za rad generacije umetnika koja je tek stupala na umetnicku scenu i ciji je dalji profesionalni razvoj kroz brojne aktivnosti i projekte ispratila.

ŽOLT KOVAC PRICA O SVOJIM SLIKAMA

četvrtak 17. maj u 18 časova



PRESLISAVANJE 3

Milica Crnobrnja Vukadinović, Aleksandar Dimitrijević, Žolt Kovač

28. maja - 15. juna

Treca po redu izlozba u okviru projekta Preslisavanje u fokus stvalja rad troje umetnika koji kroz istrazivanja klasicnih medija slike, crteza i grafike tematski doticu privatnu dimenziju svakodnevnog zivota.  U seriji radova autori polaze od razlicitih vizuelnih sadrzaja i motiva (prizori neposrednog zivotnog okruzenja, situacija, dogadjaja) koji postaju kljucni elementi u likovnim beleskama, komentarima i promisljanjima savremenog zivljenja, relacijama izmedju jednog intimnog, tihog i sa druge strane opsteg, ubrzanog, drustvenog prostora.
Aleksandar Dimitrijevic
Milica Crnobrnja Vukadinovic
Žolt Kovac
Aleksandar Dimitrijevic

Aleksandar Dimitrijevic (1977, Uzice)
Bavi se istrazivanjem medjuljudskih odnosa kroz drustvene igare i procesa koji se manifestuju kroz taj odnos. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Osnovne studije (slikarstvo) zavrsio je 2004. na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je(crtez) na istoj Akademiji 2010. godine. Za svoj rad je nagradjivan vise puta. Radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama.

Kinder Garden 
Kindergarden je rad u stalnom procesu. To su slike malog formata (21x25cm)na kojima se nalaze ideje, skice svakodnevnice, zabeleske trenutka... mozda i nagovestaj nekog rada koji tek treba da uradim, a mozda i ne, ko zna! Sigurno je da se osecam kao dete u pesku dok ih radim. Neprestano se igrajuci  i kroz igru upoznavajuci samog sebe i svoj rad, shvatam, belezim i oznacavam kreativne procese koji se odigravaju u meni i oko mene.




Milica Crnobrnja Vukadinovic

Milica Crnobrnja Vukadinovic rodjena je 1975. godine u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Cedomira Vasica. Trenutno je na doktorskim umetnickim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dva puta je nagradjivana nagradom "Ljubica Cuca Sokic" za intimni mali format. Od 1999. izlaze na samostalnim i grupnim izlozbama i umetnickim festivalima u zemlji i inostranstvu.


"From the Music Box" 2004.
4 crna klavira, intervencije na industrijskim materijalima
Video rad i slike iz celine "From the Music Box" odnosili su se na pronalazenje unutrasnjeg mira i udobnijeg okvira za funkcionisanje, ali i istovremenu bojazan u otkrivanju u cemu se zapravo sastojao nemir. Citat ''Vrati se, duso moja, u mir svoj'' iz Davidovog psalma 116 ponudio je izvestan optimizam i sigurnost da umirenje postoji. U okviru video rada iskoriscena je plasticna lutkica-balerina kojoj je uz postavljanje pitanja ponudjen prolazak kroz moja prosla iskustva i radove (u hermeticnost? u insomniju? u simulaciju? between confused angels? in some kind of public? in the treasure of calm-strange-softly-stormy-broken-hard emotions?). Za plasticnu balerinu ovi ambijenti i sustine svakako su neadekvatni. Jer, ona se, vezana surovim, ali odgovarajucim mehanizmom, ipak najbolje okrece u svojoj muzickoj kutiji kojoj se  na kraju i vraca. Te raznolike stilizovane muzicke kutije bile su slike manjeg formata nacinjene bojom, vezom, kolazem i razlicitim intervencijama po industrijskom materijalu i tekstilu. Na jednoj velikoj beloj slici klavira-muzicke kutije projektovan je pomenuti video rad.

"Iz kaveza, u kavez" 2010.
Decak i kavez, 9 crteza na belom drvetu. Devojcica i kavez, 4 crteza na crnom obojenom drvetu

Rad je u celini osmisljen i izveden kao prostorni crtez. Transponovanje crteza izvedeno je direktnom intervencijom na zidovima Galerije FLU u Beogradu. Odgovarajuci na raspored zidova, izbocina i uglova izlagackog prostora oblikovanje pojedinih monumentalnih crteza nije izostavilo sugestiju, nagovestaj trece dimenzije. Primarni crtez kaveza u kome se nalaze jedna ziva i jedna mrtva pticica-zeba sa repeticijom paterna plesackom para u zlatnom, prikazan je kako na malom formatu, tako i na velikom, zidnom. Ovaj patern preuzet je iz detalja izvedene celine "From the Music Box" u Galeriji Remont u Beogradu, kao momenat traganja za vecom slobodom i istovremenim mirom, koji lagano iscezava iznad krhkih zatocenih pernatih bica. Izlozbu su sacinjavali i crtez slobodnih zica, takodje na zidu, kao i na malom formatu na naspramnom zidu. U jednom od uglova zidova Galerije predstvljeni su zlatnom bojom i deciji pokusaji dodirivanja zicanog kaveza, odnosno njegove senke.

Žolt Kovac

Rodjen u Pancevu 1975. godine. Posle zavrsene Matematicke gimnazije studirao Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirao na istom fakultetu. Pohadjao Skolu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd.Trenutno na doktorskim umetnickim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao na 11 samostalnih i vise grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu (Slovenija, Nemacka, Austrija, Norveska, Poljska, Slovacka, Madjarska, Francuska, Ceska, Estonija, Grcka, Rusija, Makedonija, Italija). Zivi u Beogradu.

"Prazno vreme"
Mi gotovo da nemamo prazno vreme, i jurimo od jedne aktivnosti do druge jer ne uspevamo da uspostavimo odnos prema praznom vremenu. Paradoksalno, to do vrha popunjeno vreme cesto nam izgleda strasno prazno kada se kasnije osvrnemo na njega.
Las Fr. H. Svensen, Filozofija dosade, 1999.

Gde je zivot koji smo izgubili ziveci?
Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju?
Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?
T. S. Eliot, refren iz "Stene", 1934.

Beograd postaje velegrad, sa svim dobrim i losim osobinama koje ta cinjenica nosi sa sobom. Promene su sveobuhvatne. Stanovnika i automobila je sve vise. Kretanje po gradu je sve teze, a ulice se vise ne mogu siriti. Povecava se broj sati provedenih na poslu. Komunikacija naizgled olaksana savremenim sredstvima postaje sve povrsnija. Neprekidno jurimo za necim sto vecina nas ne moze precizno da definise. Zivimo u vremenu zurbe: instant kafe, instant zadovoljstva i instant bliskosti.

U toj jurnjavi koja nas sve obuzima polako se gube kriterijumi, gubi se ideja zbog cega se uopste pocelo juriti i jurnjava se prihvata kao nesto dato o cemu se vise ne razmislja kriticki. Za cim jurimo? Za novcem? Za slavom? Za srecom? Za zadovoljenjem nekih novonastalih potreba za koje se ne secamo kada su se u nama probudile. Samorealizacija i produktivnost postaju jedina religija. Kada upadnemo u takav vrtlog neprekidnih dnevnih aktivnosti i obaveza retko nastupa kvalitetno stanje kreativne obuzetosti, ono stalozeno stanje povecane prisutnosti u kome mozemo provesti mnogo sati, a da ni ne pomislimo da nesto van te mikro aktivnosti postoji. Naprotiv, vreme moze da prolazi brzo, ali je stalno prisutan utisak da ono izmice i najcesce se pokusava sustici kroz sve manicniju aktivnost. To vreme ne ispunjava i ne ostavlja dovoljno energije za kvalitetno vreme, vreme kada smo svesni svog zivota. Neobicno, ali se osecamo prisutnim i zivim upravo u onim momentima kada se ne juri, u praznom vremenu koje trosimo u dokolici ili obavljanju svakodnevnih kucnih aktivnosti. Pocinjemo da ceznemo za dosadom i sporim prolaskom vremena. Osecamo se prisutnim jedino kad, gledano iz vizure mahnitog zivota, gubimo vreme. Ostaje nada da ce ta pozitivna dokolica praznog vremena dovoljno dugo da traje da iz nje proistekne neka istinska potreba i nuznost da se nesto uradi sa sopstvenim zivotom.





PRESLISAVANJE 4

Milica Ružičić, Marko Crnobrnja i Slavica Lazić

Kustosi: Miroslav Karic, Slobodan Jovanovic i Sasa Janjic

29. maj - 15. jun
Milica Ružicic
Slavica Lazic Dundaš
Marko Crnobrnja
Marko Crnobrnja

Priznali mi to ili ne, nesto smo ipak uradili. Zamisljali smo nesto epohalno, a dogodili smo se sami sebi. Stvarajuci umetnost po kojoj nas drugi prepoznaju i citaju onako, kako smo mi to hteli, uzivamo privilegiju da budemo ono sto jesmo. Pre nego sto sam poceo da budem umetnik voleo sam da gledam emisiju pod nazivom 'Posle dvehiljadite'. Sada živim te godine buduce i vidim da nije bas sve kako sam ocekivao.

Rodjen 1978. godine u Obrenovcu . Diplomirao skulpturu na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U toku studija postao muz, pa otac nekoliko puta. Takva situacija ga je primorala da zbog nedostatka vremena skulpturu upotrebi kao didakticki material u komunikaciji sa svojom decom. Edukativna skulptura, patentirana kao resenje za sve verbalne nedostatke jednog optimisticnog roditelja, koji veruje da umetnost ne moze promeniti svet ali moze pomoci u odgajanju nestasnih sinova.

IZMOTAVANJE

Marko Crnobrnja prica o svom radu

Sreda 06. jun.u 18 časova

Priliku da pred publikom izmotam rolnu koju uredno namotavam vec deset godina poredim sa voznjom uskom ulicom u rikverc. Pazim da nekog slucajno ne cuknem , a komande su nekako naopako. U svakom slucaju moram biti obazriv. Moj pogled u nazad je kolekcija veoma zanimljivih anegdota. Dnevnicki dokumentovano skulptorisanje iznedrilo je simpaticnu zbirku umetnickih dela koju cu vam predstaviti hronoloski, bas onako kako su mi se dogadjale.

Milica Ružicic

Ako moram sav svoj rad da sagledam i nadjem u njemu nekakav kontinuitet onda je to vrlo tezak posao, ali ne i nemoguc. Mislim da se kroz moj rad, moze pratiti moj umetnicki razvoj od fenomena identiteta i otudjenja pa do popularne kulture, predrasuda i politicke stvarnosti. Sve ove mozda na prvi pogled nepovezane teme imaju vrlo jaku zajednicku vezu, jer se svaki pojedinac svakodnevno suocava sa mnogima od njih. U svom radu ja sam pokusavala da prikazem svoju recepciju savremenog zivota i da u njemu reflektujem svoje utiske i stavove o gorepomenutim pitanjima.


Milica Ružicic (r. 1979. godine u Beogradu)

Magistrirala i diplomirala na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu na odseku za skulpturu, trenutno je na doktorskim studijama. Koosnivacica udruzenja umetnika Dez.org. i internet projekta Cackalica. Od 2009. predaje Vajarstvo na Visokoj Skoli Likovnih i Primenjenih Umetnosti Strukovnih Studija u Beogradu. 2005-08. saradnica u nastavi Arhitektonskom fakultetu. Samostalno izlagala 8 puta u Beogradu, Zagrebu, Becu i Sopotu. Ucestvovala na vise od 40 grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu i na radionicama u Beogradu, Zagrebu, Salcburgu, Becu, Berlinu, Helsinkiju, Pristini i na rezidencijalnom programu u Njujorku.
www.un-aesthetic.net

Slavica Lazic Dundaš

Rodjena 1976. u Beogradu. Magistrirala (2008) vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrdjana Bajica. Clan ULUS-a od 2002. godine. Izlagala samostalno vise puta (2012, SKC, Kragujevac; 2011, Galerija beogradske tvrdjave; 2009, Galerija Doma omladine, Beograd; 2008, Prodajna galerija Beograd) i ucestvovala na brojnim grupnim izlozbama u nasoj zemlji i inostranstvu. Radovi joj se nalaze u nekoliko kolekcija (Siemens artlab, Bec; Telenor, Beograd; Sekretarijat za kulturu, Beograd).


Skulpture koje radim, bilo da je rec o objektima u prostoru iz 2004. ("Model of you", Special Needs", "Sa krznom" ) ili skulpturama iz 2008. "Bica dvostrukih tela"  i reljefima iz 2009., likovno su oblikovane refleksije, komentari i pitanja na temu subjekta kao slozene strukture bioloskih armatura i drustveno konstruisanih tkiva. Radovi iz 2004. su vizuelne celine nastale kombinovanjem klasicno modelovanih objekata sa svakodnevnim, upotrebnim predmetima (odeca, krzno). Ovo su metafore o subjektu i subjektivnosti i unutrasnjim tenzijama, koje se mogu ocitati na povrsini, kroz promenljivost izgleda, pojavnosti, ponasanja. U radovima od 2008. moze se uociti prisustvo motiva zivotinjske i ljudske figure. U neobicnom morfickom svetu kontekst u kom su ova bica povezana je kontekst fizickih, mentalnih i emocionalnih veza. Subjekt i subjektivnost sada su date kao metafore relacije, zamene pozicija i suptilnih preplitanja i prozimanja. Kroz prizmu individualnog govora u radovima se prelamaju uticaji nadrealizma, postnadrealizma, Munkovog eskpresionistickog recnika i elementi jezika pop-kluture.

FINALE NAGRADE DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS

U galeriji Remont, 17. juna u 19 h je otvorena izlozba Finala Nagrade "Dimitrije Basicevic Mangelos" za 2012. godinu. Izlozbu je otvorila Jelena Veljkovic, clanica zirija Nagrade, koja je ukratko predstavila obrazlozenje o izboru ovogodisnjih finalista i saopstila odluku da je Slobodan Stosic dobitnik nagrade. 
Na izlozbi ucestvuju: Aleksandar Dimitrijevic, Ana Krstic, Bojan Radojcic, Slobodan Stosic, Sasa Tkacenko.

O izboru finalista i dobitnika Nagrade, iz odluke zirija:
Petoro finalista Nagrade Dimitrije Basicevic Mangelos za 2012. godinu  (Aleksandar Dimitrijevic, Ana Krstic, Bojan Radojcic, Slobodan Stosic i Sasa Tkacenko) izdvajaju se u konkurenciji ostalih kandidata  kontinuitetom, angazovanoscu i konzistentnoscu svoje profesionalne prakse kao i  sire shvacene egzistencijalne pozicije u drustvu u kojem deluju. Umesto pristajanja na dominantne trendove kulturne klime ogranicenih ili izneverenih sistema vrednosti, ponudili su osobena, konstruktivna i intelektualna, ali isto tako politicka i poetska vidjenja realnosti u kojoj zive i rade.. U mrezi vlastitih narativa, medjusobno razlicitih ali komplementarnih u potrebi za izlaskom iz zajednicke slike proslosti, Dimitrijevic, Krsticeva, Radojcic, Stosic, i Tkacenko otvaraju vrata novim, neispitanim i izazovnim pitanjima u kojima opstanak mladje generacije savremenih umetnika u Srbiji - i pored svih teskoca, prepreka i problema - uspeva da sacuva prioritet intelektualne misli o umetnickoj produkciji i neophodnosti prakticnog delovanja, kako u sopstvenim regionima (Vojvodina i Centralna Srbija) tako i van granica zemlje.
Jednoglasnom odlukom clanova zirija, Nagrada se dodeljuje kandidatu koji je svojim radovima, prezentacijom, stavom i elokventnoscu zavrsnog intervjua pokazao najvise zrelosti, odlucnosti i kreativnog misljenja u koncipiranju sopstvene umetnicke pozicije. Ona na autentican i provokativan nacin reaguje i ucestvuje u proizvodnji dinamicne slike umetnika u okolnostima kulturnog pasivizma i egzistencijalne inercije na lokalnom terenu. Internacionalizacija te pozicije, u aktuelnim uslovima, dozvoljava onu vrstu optimizma u opstanak poetike i politike umetnickog gesta, koji permanentnom igrom i preokretanjem postojecih relacija moci, unutar drustveno-umetnickog sistema, stvara prostor novih konstelacija i (auto)refleksija - "uvek izmedju".


Nagrada Dimitrije Basicevic Mangelos za 2012. godinu  dodeljuje se dvadesettrogodisnjem umetniku iz Novog Sada - Slobodanu Stosicu.

Slobodan Stosic

Rodjen 1989 u Novom Sadu. Trenutno na zavrsnoj godini studija Akadmije umetnosti u Novom Sadu,likovni departman, studijska grupa novi likovni mediji. Clan dezurnog tima Art klinike, urednik programa Kino Klinike i Sok galerije, od 2009 ucestvovao u svim akcijama i radu Art klinike. 2008 zavrsio srednju skolu za dizajn "Bogdan Suput" , smer dizajn enterijera I industrijskih proizvoda, u Novom Sadu

Izlozbe
2012 "I know no weekend", artistic intervention in public space, kustosi Katja Melzer i Hajnal Szolga, Pécs, HU
2011 Triangular workshop, group exhibition in Art academies in Seoul, Strasbourg, Novi Sad
2011 52. Oktobarski salon "Vreme je da se upoznamo" (sa dezurnim timom Art klinike), kustosi Galit Eilat i Alenka Gregoric, Beograd, SRB
2011 "La Casa -Giovani Artisti Serbi", kustosi Zara Audiello i Aurora Fonda, Galleria d'arte moderna Verona, ITA
2011 Finale nagrade Dimitrije Basicevic Mangelos, galerija Zvono, Beograd, SRB
2011 "…by the way…", 12 Austrijskih umetnika (saradnja sa Martinom i Max Gansberger), MSUV, Novi Sad, SRB
2010 "Hibrid media camp exhibition", MSUV, Novi Sad, SRB
2010 "EinBlickSerbien/InSightSerbia", kustos Julie August, 18? Galerie fur Zahlenw?rte, Berlin, GER

http://slobodanstosic.tumblr.com/

Slobodan Stošic



Aleksandar Dimitrijevic (1977, Uzice)

Osnovne studije (slikarstvo) zavrsio je 2004. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je (crtez) na istoj Akademiji 2010. godine. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Za svoj rad je nagradjivan vise puta. Radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama. Bavi se istrazivanjem medjuljudskih odnosa kroz drustvene igre i procesa koji se manifestuju kroz taj odnos.

http://www.adimitrijevic.com/













Ana Krstic (1978, Valjevo)

Diplomirala 2009. vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Mrdjana Bajica. Izlagala na vise grupnih izlozbi u zemlji  i inostranstvu (Irska, Austrija, Grcka, Rumunija): 53. Oktobarski salon, Beograd (predstoji); Ja Sam To Sto Jesam / I Am What I Am, XXV Memorijal "Nadezda Petrovic", Cacak; Zensko pismo/Women's writing,  Galerija Remont, Beograd; Aprilski susreti, Studentski kulturni centar, Beograd; 2D MutantZombies, Galerija Kontekst, Beograd; Una Galleria, Bukurest, Rumunija; MKL Gallery - Kunsthaus, Graz, Austrija itd, kao i na dve samostalne: Mi ne mozemo sada stati, Galerija Nadezda Petrovic, Cacak i Opsta mesta, Galerija Remont, Beograd. Dobitnica Nagrade "Vladeta Petric - vajar" i Nagrade publike na 25. Memorijalu "Nadezda Petrovic".

http://anakrstic.wordpress.com







Bojan Radojcic (1981, Sabac)

Umetnicku skolu, odsek restauracija, zavrsio 2000. godine u Sapcu. Diplomirao slikarstvo na ALU u Beogradu 2004. godine. Izlagao samostalno na jedanaest izlozbi u Beogradu (Remont, K. C. Grad, DOB, SKC, Galerija Blok), Smederevu (Galerija savremene umetnosti), Zagrebu (Galerija SC) i Kopenhagenu (Galerija Pi). Takodje izlagao na brojnim grupnim izlozbama i festivalima u Srbiji, Nemackoj i Danskoj. Ucestvovao na "Copenhagen Art Fair" i "Art Aarhus" u Danskoj, 2011. i 2012. godine. Nagradjen Prvom nagradom u Cacku, na izlozbi "Vizura nove osecajnosti", 2011. godine, kao i na "Oktobarskom salonu" u Sapcu 2010. godine. Iste godine bio finalista za glavnu nagradu "Vladimir Velickovic", u Galeriji Haos. Godine 2008. dobitnik nagrade Galerije SKC na medjunarodnom salonu stripa u Beogradu. Clan ULUS-a od 2009. godine. Trenutno zivi i radi kao nezavisni umetnik na relaciji Beograd - Kopenhagen.

www.bojanson.blogspot.com







Saša Tkacenko (1979, Majdanpek)

Diplomirao je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu,  a  usavrsavao  se  na  International  Sommerakademie  für  Bildende  Künst  u Salzburgu. Izlagao je na vise grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu (Beograd, Hamburg, Istanbul, Rivoli, Bec). Samostalno se predstavio izlozbama Higijena u Kulturnom centru Magacin (2008.), Objekt H u Lage Egal galeriji u Berlinu (2011.), kao i izlozbom Manual Work u Galeriji Nova u Beogradu i Kulturnom centru u Pancevu (2012). U narednom periodu svoje radove predstavice u okviru izlozbe Sta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?, u Muzeju savremene umetnosti Beograd (jun 2012.) i u Galeriji Doma omladine (septembar 2012.). Osnivac je i selektor programa vizuelnih intervencija Sound&Visions festivala u Majdanpeku.

http://www.sasatkacenko.com/




Saša Tkacenko
Ostali finalisti
Peto po redu Preslišavanje u fokus stavlja crtež koji ostaje jedno od najinspirativnijih umetnickih polja za eksperimentisanje sa idejama i formom. Fleksibilnost, neposrednost i otvorenost, kao glavne karakteristike crteža, cine ga izrazito vitalnim medijem koji uvodi poseban, neposredniji  oblik komunikacije/dijaloga sa posmatracem. Kroz crtež se istražuju, objašnjavaju, propituju unutrašnji svetovi ali i društvena realnost u svoj svojoj kompleksnosti. Na aktuelnoj izložbi ce biti predstavljeni radovi troje umetnika - Siniše Ilica, Vere Vecanski i Petra Mirkovica, koji obuhvataju razlicite pristupe i teme u domenu crteža, svedoceci o slobodi koju taj medij nudi i potencijalu da iznese raznovrsne savremene umetnicke preokupacije i prakse.


Vera Vecanski

Rodjena 19.05.1975. godine u Ibadanu, Nigerija. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999. godine.Magistrirala na istom fakultetu 2002. godine na odseku za crtez.Zivi i radi u Beogradu.


Pri ulasku u crtez, objekti iz realnog zivota postaju motivi  i tu zapocinju svoj novi zivot koji je uvek jednom nogom u realnom, a drugom u imaginarnom. "Varijacije na temu" ne nastaju iz zelje da se dodje do sustine motiva. Motiv se sagledava s raznih strana, iz razlicitih uglova, ne da bi se obuhvatio u svojoj pojavnosti nekim univerzalnim znakom, vec da bi se razmrdao, kao kada uzmete neki predmet, rasklopite ga da biste ga ponovo sklopili; igre radi, radoznalosti radi, da biste shvatili kako funkcionise njegov mehanizam, tj. sistem. Onda vas on iznenadi, uvuce u sebe i vi morate da ga pustite da i on vas malo vodi. Tu se javlja dijalog izmedju crtaca i crteza, i nadam se,  crteza i posmatraca.

Vera Vecanski


Petar Mirkovic

Rodjen 1978. u Novom Sadu. Diplomirao na akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek vajarstvo. Izlagao na brojnim izlozbama: Bec, London, Pariz, New York, Berlin, Kopenhagen, Rim, Geteborg, Beograd...
Dobitnik "Henkel Art Award" nagrade za savremeni crtez 2005.

http://www.petarmirkovic.com/

Predstavljeni radovi su deo serije crteza na kojoj radim nekoliko poslednjih godina. Za mene je crtez, kao osnova bilo kakve likovne kreacije, oduvek bio posebno fascinantan, pre svega zbog bazicnosti i jednostavnosti - najkraceg impulsa izmedju ideje i predstave. Iako na prvi pogled crtezi izgledaju kao fotografije, moja namera nikad nije bila hiperrealizam i imitacija drugog medija,  vec istrazivanje mogucnosti i granica samog crteza i pokusaja da se on smesti u savremeni kontekst. Krajnji ishod je da crtez u klasicnom smislu biva prakticno ponisten / linija se vise gotovo i ne vidi / ali se njegova vizuelna vrednost transformise kroz koncept i postaje napunjena tenzijom: fotografija / crtez / kadar iz filma.

Tematika predstavljnih crteza je samo fragment sireg interesovanja za sferu "urbanog zivota" i fascinaciju savremenom "estetikom svakodnevice", koja se kao konceptualna platforma provlaci kroz sve moje radove. Scene koje biram su kadrovi uzeti iz raznih "trash" filmova koji su rasadnici  savremenih "virtuelnih pejzaza". Oni postoje u nasoj podsvesti ali zbog svoje banalnosti nisu zavredeli nikakvu paznju. Sa druge strane, to su realna mesta svetskih metropola- mesta gde se odvija zivot coveka s pocetka 21.veka. Predgradja, betonska prostranstva, zapusteni kvartovi, razna ne-mesta, prostori koja ne zavredjuju nimalo paznje ipak odisu covekom. Vizuelni refren su i automobili, avioni… Njihova pojavnost je pre svega vizuelna fascinacija, oni su istovremeno  dekor danasnjeg urbanog okruzenja i fetis, objekt zelje danasnjeg psiholoskog profila. Crne sjajne povrsine, odsjaji, gradska rasveta, asfalt... za mene deluju uzbudljivo iako rasclanjeni predstavljaju skup krajnje banalnih elemenata. Covek je u crtezima prisutan ali oslobodjen individualnosti i tu kao univerzalan igra svoju osnovnu ulogu - postoji.

Petar Mirkovic


Sinisa Ilic

Sinisa Ilic radi u polju likovnih i izvodjackih umetnosti. U radovima dekonstruise drustvene fenomene i mehanizame poput oblika rada, nasilja u drustvu, koncepata edukacije. Radovi su cesto orijentisani samoorganizovanom radu i saradnickim projektima sa autorima iz razlicitih umetnickih polja, vizulenih umetnosti, ali i teorije, pozorista, izvodjackih umetnosti. Ko-osnivac je i clan urednickog kolektiva TkH-a (Teorija koja hoda) umetnicko teorijske platforme iz Beograda, u okviru koje ostvaruje deo svojih umetnickih aktivnosti. Magistirao i diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Artist in Residence: ISCP, Njujork, Kultur Kontakt, Bec i Akademie Schloss Solitude, Stutgart. Rodjen 1977. u Beogradu.
Vise na: sinisailic.blogspot.com

"…U slikarskim performansima Sinise Ilica nema nikakve teatralizacije, nikakvih vidljivih propozicija, organizacje rasporeda kroz koji se radnja realizuje ili discipline publike kroz aranzirane uslove posmatranja. To je neka vrsta free style kreacije bez vremenskih ogranicenja, dobrog plana ili preporuke dobrog vladanja. Publika moze da udje i izadje kad hoce, da razgovara medjusobno ili da se koncentrise na samu radnju, umetnik moze biti centar njihove paznje, a mozda i samo povod za deljenje iskustva u odredjenom prostoru. Kao model intervencionizma u galerijskom poretku ovaj rad se bavi novom formalizacijom odnosa koje posreduje odredjeni stvaralacki akt. Taj model se uklapa u pojam relacione forme koja prevazilazi materijalni oblik samog dela i "nije tek sporedni efekat kompozicije, vec nacelo koje se odnosi na putanju ocrtanu u svetu znakova, objekata, formi, gestova". Kada nam umetnik nesto prikazuje, on izrazava "prenosivu" etiku koja njegovo delo svrstava negde izmedju "pogledaj mene" i "pogledaj ovo", usredsredjujuci svoju praksu u polje interhumanih reakcija. U tom smislu, umetnicko delo predstavlja tanani medjuprostor (intestice) u drustvu koji se, zbog nepostovanja zakona o profitu, ne uklapa u kapitalisticku ekonomiju i nagovestava mogucnost drugacijih odnosa od onih koji su u datom sistemu trenutno na snazi. Intervencionizam Sinise Ilica ne mozemo nazvati politickim pamfletom, organizovanom akcijom ili revolucionarnom pobunom, ali on ipak destabilizuje vladajuci poredak i postaje moguci okidac u mnostvu pobuna. Ilicevo performativno slikarstvo zato radije mozemo uporediti sa Dzim Lembijevom upotrebom slike kao plesackog podijuma koja transformise galerijski prostor i reprodukuje nove odnose posmatranja ili Majkl Linovim "slikama-platformama" koje postaju povod za deljenje zajednickog prostora, provodjenje vremena, vodjenje razgovora i uspostavljanje odredjenih odnosa (Majkl Lin proglasava svoje ambijente "prostorima oslobodjenim od umetnosti")…"

iz teksta Jelene Vesic "Realna situacija, umetnicka galerija, 5 godina mog slikarskog zivota", Beograd 2006.


Petar Mirkovic
Siniša Ilic
Vera Vecanski
PRESLIŠAVANJE 5

Siniša Ilić, Vera Večanski, Petar Mirković

09. juč - 27. jul
Izlozba "MALI SVETOVI" razlicitim interpretacijama teme postavlja pitanja vezana za odnos drzave i drustva prema onima koji su ugrozeni, skoro neprimetni, koji intervencijom umetnika postaju vidljivi. Osmoro mladih umetnika izlazu radove izradjene u razlicitim medijima koje povezuje mali format i subjektivni izraz. Osnovna karakteristika ovih radova je to sto reflektuju intimni, unutrasnji, cesto hermeticni svet umetnika. Iako ovi svetovi nastaju iz eskapistickog poriva, potrebe da se osigura utociste od realnosti koja pritiska neumoljivim zahtevima, oni ujedno otkrivaju zelju za komunikacijom i povezivanjem. Povremene ekskurzije u intimni svet iskrojen po meri ideala predstavljaju izvor unutrasnje snage svakog pojedinca. Medjutim, ukoliko zahtevi, teret i bol koji svakodnevica namece postanu neizdrzivi, kao sto je to neretko slucaj sa zenama zrtvama nasilja, ovaj hermeticni svet moze postati tamnica, a privremeni beg od realnosti prerasti u trajnu alijenaciju. Izabrani radovi krecu se izmedju ova dva pola - utocista i tamnice. Mogucnost njihovog sagledavanja na jednom mestu otkriva koliko su granice nesigurne, a skliznuce iz jedne krajnosti u drugu zastrasujuce lako.



MALI SVETOVI

Smilja Ignjatovic, Milica Rakic, Sejma Prodanovic, Nevena Popovic, Ivan Markovic, Ana Simic, Valentina Talijan, Jelena Tolimir

Autorke projekta Irena Simic i Kristina Stefanovic Zivanovic
Projekat ima za cilj da podrzi stvaralastvo mladih umetnica i umetnika koji su tek zavrsili studije i olaksa im stupanje na kulturnu scenu i nesigurno umetnicko trziste. Paralelno sa izlozbom, u toku je prodaja radova sa izlozbe koje mozete pogledati u prostoru Galerije i na sajtu PERIONICE www.perionica.org.rs. Prihod od prodaje radova namenjen je Autonomnom zenskom centru, nevladinoj organizaciji iz Beograda koja obezbedjuje specijalisticku podrsku (pravnu, konsultantsku i zdravstvenu) zenama zrtvama nasilja. (www.women.org.rs)
FOTODOKUMENTI 02

07. septembar - 29. septembar

Jovan Radovic, Branka Nedimovic, Dragomir Krcmarevic, Ljubomir Simunic Sime, Petar Mirosavljevic, nepoznati autor

Kustosi: Mihailo Vasiljevic i Ivan Petrovic, urednici Centra za fotografiju

Izlozba U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju realizovana  je u okviru projekta "Fotodokumenti 02" koji ima za cilj afirmaciju razlicitih pristupa u okviru savremene fotografske prakse i (re)animaciju interesovanja strucne i sire javnosti za ovaj medij umetnickog izrazavanja. "Fotodokumenti 02" se ove godine odrzavaju u Salonu Muzeja savremene umetnosti (7. septembar - 28. oktobar),  Remont - nezavisnoj umetnickoj asocijaciji  (7. septembar - 28. septembar) i Ulicnoj galeriji (8. septembar - 20. septembar).

Izlozba U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju obuhvata fotografije sest autora iz Srbije koje su nastale u periodu od tridesetih godina dvadesetog veka do danas. Izlozba je koncipirana kao skup fotografija nastalih u razlicitim drustvenim kontekstima i podrazumeva radove fotografa-zanatlija (Jovan Radovic, Dragomir Krcmarevic), umetnika koji koriste fotografiju (Ljubomir Simunic Sime), foto-amatera (nepoznati autor) i fotografa-umetnika (Branka Nedimovic, Petar Mirosavljevic). Tematska okosnica izlozbe jeste reprezentativno predstavljanje pojedinaca ili grupa.

Prikazivanjem radova koji su rezultat razlicitih fotografskih poduhvata (umetnickih, zanatskih i fotoamaterskih) naglasena je nestabilnost formalne i vrednosne kategorizacije fotografije uopste. S druge strane, spajanje istorijskog materijala i savremene umetnicke produkcije upucuje na citanje fotografije kao drustvenog fenomena ciji "visak znacenja" lako postaje "visak znacaja" bez obzira na vreme i okolnosti nastanka. Povrh svega, vazan cilj izlozbe U punom svetlu jeste ukazivanje na urgentnu potrebu za redefinisanjem odnosa prema fotografiji unutar srpskog kulturnog prostora. Anahrona institucionalizacija u velikoj meri doprinosi klimi u kojoj, bez obzira na bogato fotografsko nasleđe i dinamicnu savremenu fotografsku scenu i dalje ne postoji pravilno razumevanje drustvenog znacaja ovog medija.

Sve fotografije predstavljene na izlozbi jesu u kolekciji Centra za fotografiju. 


Aleksandar Jestrovic Jamesdin
Milena Putnik
Dragana B.Stevanovic

Rodena u Beogradu 1975. godine. Osnovne i poslediplomske studije zavrsila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.  Izlagala na 12 samostalnih i brojnim kolektivnim izlozbama u zemlji i inostranstvu (Francuska, Nemacka, S.A.D., Makedonija, Italija, Austrija). Studijski boravila u Francuskoj i Spaniji. Njeni radovi se nalaze u Telenor kolekciji savremene srpske umetnosti i u brojnim privatnim kolekcijama. 

"Istrazujem mogucnosti nelinearnog i nenarativnog belezanja utisaka kojima smo izlozeni i koje stvaramo, tako sto povezujem elemente iz arhive licnih beleski, a slike, fotografije i objekti obuhvataju iskustvo secanja, projekcija i misli. U praksi koristim iskustvo gesta, montaze i slucajnosti, kao i druge tehnike neposrednog belezenja i prikupljanja vizuelnih sadrzaja. Elementi ovako stvorene slike dalje se povezuju i razvijaju u interakciji sa posmatracem tako sto ih on prepoznaje i reaguje kroz licne ideje i istine, kreirajuci nova znacenja."



Aleksandar Jestrovic ili Jamesdin

Aleksandar Jestrovic ili Jamesdin roden je 1972. u Zagrebu (SFRJ). Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao 2000.  godine na odseku slikarstva u klasi profesora  Cedomira Vasica.  Izlagao samostalno u Beogradu, Celju, Oslu i na  grupnim izlozbama u Londonu, Gracu, Ljubljani. Dobitnik je najznacajnijih fakultetskih priznanja, nagrade Kulturnog centra na 50-tom Oktobarskom salonu, bio je finalista konkursa za najbolje mlade umetnike "Mangelos" i "Funkshion". Trenutno na master programu UDK-u Berlinu.  Zivi i radi u Berlinu i Beogradu.

http://jamesdin.wordpress.com/

"Ne volim da se prisecam ali mislim da je neki slikar umro pa je njegova udovica rasprodala boje, od tih boja i satorskih krila koje sam mazno caletu tad jos aktivnom pukovniku nasto je taj rad southern comfort (juznjacka uteha), a inspiraciju sam nasao u u recima naseg jednog od nasih prvih komediografa, koji je za svoju zenu rek'o da je krokodilka i paklena kucka, zato sto mu je branila da ide da radi u pozoriste jer od toga kuca i porodica samo propadaju. Jednom mi je burazer namestao da taj rad iznajmim za reklamu istomenog viskija, al' od toga nista."

Milena Putnik


Milena Putnik (Beograd, 1976.) magistrirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Skorije izlozbe: Mesta koja nedostaju, KC Grad, Nature&Art, Mikser festival, Walking through Belgrade, Magacin u Kraljevica Marka (2012), ?ime Packages, 91 mq Project Space, Berlin, By the Way, Galerija DKSG (2011), Cities on the River, Beograd, Bec, Bratislava (2010), Beograd:nemesta, Salon MSU, Moduli vizuelne komunikacije, Kulturni centar Srbije u Parizu;  Nikad ili sledeci put (sa Nevenom Popovic), GSLU Smederevo (2010).  Dobila je nagradu "Dimitrije Basicevic Mangelos" 2005. godine. Radi na Odseku za pejzaznu arhitekturu Sumarskog fakulteta u Beogradu.

"Istrazuje promenljive fenomene svog neposrednog okruzenja u formi pesackih foto-setnji, grupnih poseta i privremenih postavki u negalerijskim prostorima - vidikovcima. Najcesce koristi medije slikarstva i fotografije, prihvatajuci neminovnost pojedinacnih perspektiva, a ponekad u dokumentaristickom porivu "potrage za istinom" objedinjuje fotografije, arhivski materijal i mape."

PRESLIŠAVANJE 6

nedelja 30. septembar - 19. oktobra

Dragana Stevanović, Aleksandar Jestrović Jamesdin i Milena Putnik

Šesto po redu Preslišavanje ispituje fenomen prelaska, odnosno transformacije umetničkog izraza i pristupa kod troje umetnika (Milene Putnik, Aleksandra Jestrovića ili Jamesdina i Dragane Stevanović). Od klasične slike kao osnovnog polazišta u kome su počeli da rade, preko crteža, fotografije i performansa, njihova umetnička praksa konstantno je osvežavana uvođenjem različitih medija i načina komunikacije. Danas je njihov rad multireferentan, složena kombinacija različitih elemenata koji funkcionišu na više nivoa i reflektuju složene procese koji oblikuju naše društvo i poznatu realnost. 
PROGRAM GALERIJE REMONT ZA 2012. GODINU
Veljko Onjin, Jelen, 2007
Predrag Terzic, Velika kompoziciona forma, 2004
Izvanredni Bob
Izvanredni Bob (momacki Miloshevic) je beogradski medijski umetnik, prisutan vec više od decenije na internacionalnoj sceni. Roster Bobovih saradnika cini veliki broj muzicara, umetnika, hakera i reditelja, sa kojima je nastupao na mnogobrojnim festivalima širom Evrope i Amerike. Dobitnik je desetak nagrada a radovi Izvanrednog redovno se prikazuju na medijskim festivalima.

Bob je fokusiran na genericku audio-vizuelnu manipulaciju u realnom vremenu koliko i za degenericku analizu elektronske slike. Primenivši iskustva strukturalnog filma na video, Bob istražuje estetiku greške i random strukture u analognom i digitalnom formatu.  Glitch i Data Moshing, pored ostalih malfunkcija sistema bili su preokupacija Bobovih eksperimenata mnogo pre no što su postali hipsterska gistrifikacija.
Bez obzira na sve, Bob ce i dalje tragati za odgovorom na pitanje šta to ima novo u novim medijima?

https://vimeo.com/incrediblebob/videos

http://www.flickr.com/photos/incrediblebob/

Predrag Terzic

Radovi izloženi u Galeriji Remont nastali su od 2001/2. do 2006. godine.  U godinama kada sam završavao jedan ciklus (Terra Incognita) i kada je nastajao novi (Nacionalna služba), može se viditi i jedan mali iskorak ka ambijentalnim instalacijama (Velika kompoziciona forma) koji mi je dosta pomogao u današnjem radu.  Ono što danas radim zasnovano je na tim godinama 2000-08. Vecinu svojih radova vezujem za cikluse i pokušavam da zadržim notu vizuelnog doživljaja koji može da podstakne posmatraca na razmišljanje, kao i da ga sam rad,...što se kaže,...radi.

Roden 1972. godine u Beogradu. Diplomirao 2000. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Cedomira Vasica. Magistrirao 2004. godine, kod istog profesora.  Doktorirao na Interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu pod mentorstvom prof. dr. Divne Vuksanovic. Clan ULUS-a od 2001. godine.

Veljko Onjin

"U svom radu istražujem odnose izmedu digitalnog i realnog sveta koristeci trodimenzionalnu kompjutersku grafiku, najcešce kombinujuci 3d objekte, fotografiju i video. Balansirajuci na granici izmedu horora i humora pokušavam da shvatim i vizualizujem probleme i posledice "cyber" kulture kao i vizealne kulture uopšte. Pronalazeci veze izmedu virtuelnog i organskog ili interaktivnog i telesnog beležim licna iskustva i traume proživljene u intenzivnom kontaktu sa savremenim tehnologijama i medijima. Kao finalni produkt ovih iskustava nastaju likovni znakovi koji upucuju na otkrivanje opšte prihvacenih mimikrija, fetiša i samoobmana."

Veljko Onjin je roden 1978. godine u Pancevu. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2002. godine u klasi profesora Cedomira Vasica. Samostalno izlagao u Beogradu i Pancevu. Ucestvovao na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Austrija, Italija, Hrvatska, Spanija, Nemacka). Objavljivao radove u brojnim inostranim umetnickim publikacijama i magazinima (Rojo®, Ventilo, Tema, Puzdro). Dobitnik je više nagrada iz oblasti digitalne umetnosti i kompjuterske grafike. Živi i radi u Beogradu.


PRESLIŠAVANJE 7

Izvanredni Bob, Predrag Terzić, Veljko Onjin

otvaranje ponedeljak 22. oktobar u 19 časova

Sledeća izložba u ciklusu Preslišavanje biće posvećena digitalnoj slici, fenomenu koji je obeležio kraj prošlog i početak novog milenijuma. Sveopšta digitalizacija stvorila je pravu malu revoluciju u umetnosti, a digitalni mediji su promenili način na koji konzumiramo, percipiramo i koristimo slike. U galeriji Remont biće predstavljena tri umetnika koji su, svako na svoj način, koristili digitalnu sliku kao osnovno polazište, bilo da se radi o kreiranju, transformaciji ili manipulaciji digitalnog zapisa. Od video radova preko digitalnih intervencija do trodimnzionalnog modelovanja njihov rad je usmeren na mnogobrojne mogučnosti koje ovaj medij pruža.

REMONT ART BAZAR

subota 27. oktobar od 12 do 16 časova

crteži, objketi, skulpture, printovi, slike...
… niske cene, prijatno društvo, zanimljivi razgovori… 

Milica Crnobrnja Vukadinović, Žolt Kovač, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Maja Radanović, Izvanredni Bob, Srđan Đile Marković, Marko Stojanović, Marko Crnobrnja, Vera Večanski, Ivana Ivković,  Dragana B. Stevanović, Siniša Ilić, Milica Ružičić...
Maja Radanovic

Maja Radanovic je rodena u Beogradu 1978. Od 2011. živi i radi u Torontu (Kanada). Zaršila je Fakultet Likovnih Umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrdana Bajica. 2002., 2003. i 2010 je pohadala letnju umetnicku školu u Salzburgu/Austriji, u klasi za "Intervencije u javnom prostoru" (profesor Aalfredo Jar), "Video Umetnost" (profesorka Elen Kantor) i klasi "Performans i skulptura" kod profesora Kristajana Filip-Mulera. Ova dodatna edukacija je stimulisala njeno interesovanje za razlicite medije i posebno probudila pažnju prema konceptualnom pristupu umetnosti, kao i intervenciji u javnom prostoru. Bila je pozvana da izvede nekoliko radova u javnom prostoru Beograda, kao i Kejp Tauna (Cape Town, South Africa). Iskustvo sa video umetnošcu kombinovano sa njenim interesovanjem za komjutersko animiranje i grafiku usledilo je da se bavi živim VJ nastupima preko 7 godina. Njena prva samostalna izložba iz 2004. godine "Bica" je izazvala veliku pažnju lokalnih medija. Od 2005. godine aktivan je clan beogradske grupe umetnika "Dez Org"- nezavisne organizacije koja se bavila razvojem grupnih i individualnih projekata lokalnih i internacionalnih umetnika mlade generacije. Ucestvovala je u više internacionalnih radionica i rezidencijalnih boravaka. Izlagala je u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Italiji, Rumuniji, Austriji, Finskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Ceškoj Republici, Turskoj, Francuskoj, Južnoj Africi, SAD-u i Kanadi.

Koristim umetnost kako bih realnost pretvorila u narativ, socijalnu tematiku u pricu iz bajki, a želje u naivne mogucnosti. Inspirisana razlicitim socijalnim vrednostima, istorijskim nasledem i stereotipima volim da istražujem i reagujem na razne globalno-lokalne teme. Kao konceptualni umetnik cesto se služim razlicitim medijima, najcešce skulpturom/instalacijom, crtežom, videom, performansom i fotografijom. Kad god je moguce trudim se da radom isprovociram interakciju ili komunikaciju.


Davor Dukic
Lana Vasiljevic
Maja Radanovic
Davor Dukic

Davor Dukic je roden u Karlovcu, Hrvatska, 1979. god. Diplomirao (2002) i magistrirao (2004) vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao na dve samostalne i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik više nagrada za skulpturu i crtež. Ucestvovao na sajmovima umetnosti sa galerijom Zvono. Živi i radi u Zemunu.

U svom radu bavim se kreiranjem virtuelnog prostora izmedu klasicnih dela istorije umetnosti i industrije igracaka. Tu se,  pored modelovanja, služim procesima iz sveta masovne produkcije - fragmentiranjem, multiplikacijom, ali i materijalima igracaka/ skulptura. Radim sa delovima i/ili gotovim (ready made) objektima koje  izmeštam  u nov kontekst, menjajuci funkciju i status polaznih referenci... Istovremeno,  pravim i sopstvene modele i serije igracaka/ predmeta, u kojima delimicno poništavam tragove svoje intervencije. Negde izmedu cita se i moj odnos prema svetu igracaka i umetnosti.

Lana Vasiljevic

Lana Vasiljevic je rodena 1973. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1996. Magistrirala na istom fakultetu 1998. Izlaže skulpture i objekte od 1997 i radi kao free lance graficki dizajner od 2002. godine. Samostalno i grupno izlagala je u Beogradu, New York-u, Parizu, Becu, Hagu. 1998. Izlagala je samostalno u Parizu, Arnaud Lefebvre Gallery, Diversion2. 2002. godine bila je stipendista KulturKontakt programa / Vienna. 2000. godine bila je stipendista ArtsLink Residency programa / New York. Dobila je GRIFON priznanje za vizuelni identitet  2006 i 2010 godine. kao i nagradu za skulpturu "38 Oktobarski salon", 1997. (dve godine je bila kreativni direktor za DDB Worldwide Communications Group - Belgrade, 2007/2008).

www.lanavasiljevic.com

O odnosu umetnosti i advertajzinga bilo je dosta reci od Pop-arta, preko konceptualne umetnosti i performansa  do razlicitih formi sjedinjenog delovanja tokom 90-tih godina, narocito u Britaniji i Americi. Rad Lane Vasiljevic se svakako može posmatrati i u okviru ove dugotrajne, raznolike i politicki kontroverzne istorije. Ipak, osnovna pobuda vezana je za njena licna, prevashodno formalna i estetska interesovanja za alternativne reklamne predstave kojima se i sama bavi vec dugi niz godina, eksperimentišuci u složenom polju odnosa vizuelnog i verbalnog i njihovog uticaja na posmatraca. Ovakva interesovanja svakako nisu posledica puke fascinacije "ulepšanim svetom" ili naivnim verovanjem u komercijalne utopije. Njihov cilj takodje nije ni strog kriticarski pogled i formulisano osporavanje tržišne ekonomije, njene estetike identiteta, transformacije i boljeg života reprezentovane kroz advertajzing. Umesto spoljašnjosti kriticke intervencije, umetnica se odlucuje za intimnost percepcije, istražujuci modele obracanja i nacine na koje slike kao znaci postaju indeksi trenutnih i licnih secanja i osecanja.

Jelena Vesic / iz teksta "O radu Lane Vasiljevic"
PRESLIŠAVANJE 8

Maja Radanović, Lana Vasiljević i Davor Dukić

ponedeljak 12. novembar do 30. novembra

Sledeća izložba u ciklusu Peslišavanja posvećena je generaciji skulptora koji su se pojavili u periodu od 2000. godine pa do danas. Galerija Remont i kustoski tim predstaviće javnosti rad troje umetnika, Lane Vasiljević, Maje Radanović i Davora Dukića. Njihov rad karakteriše jedan specifičan odnos prema skulpturi kao klasičnom mediju i pomeranje težišta ka novim formama i poljima delovanja. U njihovim radovima i razmišljanjima, skulpture / objekti su deo savremene medijske i ekranske kulture koja svoje utemeljenje nalazi kroz sasvim nove oblike koji prožimaju različite medije i iskustva od popularne kulture, preko istorije umetnosti do advertajzinga i dizajna.

Ivana Smiljanic je vizelna umetnica iz Beograda, rodena 1980. Diplomirala je 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na istom fakultetu magistrirala 2009. godine. Dobitnica je Nagrade "Dimitrije Bašicevic Mangelos" za 2009. i Henkel Art Award za Srbiju 2011. Njeni radovi su deo Kolekcije Telenor. Realizovala 13 samostalnih izložbi i performansa, a više od pedest puta grupno izlagala. Živi u Beogradu. 

U svojim radovima, koristeci razlicite medije i resurse sopstvenog tela i emocija, Smiljanic iznova konstruiše / preispituje / interpretira odredjene sadržaje, dodajuci im snagu doživljenog.

IGRAM IGRAM IGRAM je niz plesnih performansa zapocet 2007. godine, u kojima, uvek u drugacijem kontekstu, igra uz muziku po izboru drugih. Teme kojima se bavi direktno proizilaze iz njenog odnosa prema osobama koje poziva da ucestvuju svojim muzickim predlozima, njihovim profesijama, funkcijama koje obavljaju, društvenoj grupi kojoj pripadaju ili nekoj drugoj osobenosti, koja je za Smiljanic, u datim okolnostima, važna. 
Video rad "Veliki prasak" (2003.), po recima autorke, nastao je iz zaprepašcenja i fascinacije sopstvenim preobražajem. Periodicno ponavljanje/rekonstruisanje vec doživljenog kombinovala je sa opuštenim, iscrpnim igranjem jer joj se ove dve radnje cine srodnim, po ogromnoj snazi i energiji koju emituju.

Miodrag Krkobabic, diplomirao i magistrirao na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu (gde je trenutno doktorant). 2003-2004, kao stipendista DAAD boravi u Bremenu, na specijalizaciji Audivizuelnih kompozicija u Atelier fur Zeitmedien, gde opet boravi 2010. god. u okviru DAAD Re-invitation programa; 2005. godine sa stipendijom KulturKontakt-a iz Beca, boravi kao gostujuci umetnik u Insbruku, Austrija; Izlagao na više stotina izložbi, festivala i umetnickih projekata u javnom prostoru, širom sveta. 2001, Oktobarska Nagrada - 42. Oktobarski Salon, Beograd; 2002, Nagrada Galerije - 22. Memorijal Nadežde Petrovic, Cacak; 2003, Pocasna nagrada na 14. Festivalu Videobrasil, Sao Paulo; 2006, Nagrada Žirija - 10. Kairo Bijenale, Egipat.

Od 2000, redovno izlaže i realizuje projekte, predavanja i radionice u javnom prostoru istražujuci stanje svesti današnjeg društva, preispitivanjem socioloških, politickih i ekonomskih uticaja savremenog društva na coveka, kroz kriticko sagledavanje nacina na koji marketing i politika iskrivljuju našu percepciju i stavove. Pitanje identiteta - procesa socijalizacije i formiranja licnog i kolektivnog identiteta ukljucujuci oba momenta i identifikacije i zablude - predstavlja osnovu umetnickog istraživanja. Kroz preispitivanje procesa konstrukcije identiteta u javnom prostoru istražujem razlike izmedu licnog doživljaja i shvatanja identiteta i identiteta kao pojavnosti za druge tj. kao polaznog uzorka prepoznavanja i identifikacije.Korišcenjem dokumentaristickih sredstava marginalne društvene subjekte dovodim u javno polje u pokušaju da dokumentujem "nevidljivi" deo vremena savremene istorije gde je ogroman broj ljudi bukvalno iskljucen iz normalnih tokova i odbacen. Ovaj vid istraživanja i produkcije umetnickog dela kroz dekonstrukciju narativnog formata medija, zapocet videom 6=36, gde se medusobni odnosi i životne price autenticnih predstavnika odredenih društvenih slojeva ili grupa pojavljuju u formi ispovednih iskaza, stvarajuci neku vrstu zajednickog stava mikro-zajednice, konkretne osobe tretira istovremeno i kao istorijski odredene subjekte i objekte, stvarajuci dokument koji prevazilazi granice same zone posmatranja.

Vladimir Nikolic (1974) je diplomirao i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na više samostalnih i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Njujork, Bec, London, Sao Paolo, Seul, Helsinki…Saradivao je sa renomiranim kustosima poput Haralda Szemanna, Ami Baraka, Rene Bloka, Mike Hanule, a neka od njegovih dela se nalaze u kolekciji Muzeja FRAC, Centra Georges Pompidou, Muzeja savremene umetnosti Beograd i Muzeja Berardo u Lisabonu.

Nakon realizacije nekoliko radova angažovane prirode, imao sam potrebu da od angažovanosti pobegnem u prirodu. Tako je nastao rad Land Art, koji je inace antiteza land art umetnosti koja traži forme spektakularnih gabarita. Moja intervencija u prirodi je bila minimalna u smislu vidljivog rezultata, iako je trud bio maksimalan. Na kraju sam odlucio da ni to minimalno vidljivo ne prikažem, vec sam napisao hipoteticki dijalog izmedu dve osobe koje posmatraju izvodenje i rezultat rada. Land art u sebi suprotstavlja monumentalnu materijalnost land art umetnosti i nematerijalnost umetnickog cina, akcije, koje u izloženom radu cak i nema, vec se gradi kroz dijalog.

PRESLIŠAVANJE 9


Ivana Smiljanic, Vlada Nikolic i Miodrag Krkobabic

Kustosi: Saša Janjic, Miroslav Karic i Slobodan Jovanovic
Dejan Kaludjerovic
Biljana Djurdjevic
Ivan Grubanov
BILJANA ĐURĐEVIC

"Umetnost je za mene pre svega zadovoljstvo, ako toga nema, nemoguce je raditi. U svom radu uglavnom sam vezana za muziku i književnost i to uvek inicira rad, koji posle i ne mora da bude direktno vezan za pocetnu ideju. Važnu ulogu u mom stvaralaštvu ima  klasicna muzika narocito period baroka, ciji nacin komponovanja i ritam koji se koristi u gradenju kompozicije ima udela i u mom slikarskom pristupu. Svakodnevica, mediji, literatura, filozofija, filmovi,  su odlican izvor prizora, senzacija za rad, kao i ponašanje ljudi, što je možda i najbitnije za ono što želim da prikažem."
www.biljanadjurdjevic.com


Biljana Đurdevic (Beograd 1973). Završila  slikarski odsek na Fakultetu likovnih umetnosti završila u Beogradu 1997. godine. Samostalno predstavlja svoje radove od 1998. u Muzeju moderne umetnosti Štokholm; Muzej umetnosti u Haifi, Izrael; Galerija Davide Galo, Berlin, u Beogradu Muzej savremene umetnosti, Kulturni centar Beograd itd. Ucestvovala na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Ars Danubiana, Regensburg, Nemacka; FAQ Serbia, Austrian Cultural Forum, Njujork, SAD; Playlist, Muzej savremene, Štokholm, Švedska; Border District, Muzej Haugar, Oslo, Norveška; The Artist's Glance, Muzej Frissiras, Atina, Grcka; On Normality, Muzej savremene umetnosti Klagenfurt, Austrija; Footnotes on geopolitics, market and amnesia, 2nd Moscow Biennale, Moskva, Rusija; Muzej savremene umetnosti Askona, Švajcarska; Passion for Art - Kunst der Gegenwart, 35 godina Essl Collection, Klosternojburg, Austrija; Zones of Contact, 15th Biennale of Sydney, Gallery of New South Wells Australija; Napoli presente, posizioni e prospettive dell'arte contemporanea, Palazzo delle Arti Napoli, Napulj, Italija; New Painting, Galerija Lia Ruma, Milano, Italija; Troubled Times, Civico Museo di Guerra la pace "Diego de Henriquez", Trst, Italija; Blood and Honey, Sammlung ESSL Privatstiftung, Austrija. Dela joj se nalaze u javnim i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu kao što su: Museet Moderna, Švedska; Podesta Collection, SAD; C Collection, Švajcarska; Muzej savremene umetnosti Beograd; Muzej Frissiras, Grcka; Essl kolekcija, Austrija; Muzej savremene umetnosti Askona, Švajcarska itd. Gostujuci predavac 2010. i 2011. na Univerzitetu Parsons - The New School, Njujork, SAD.


DEJAN KALUDJEROVIC

"Od pocetka karijere u Beogradu sredinom devedesetih, Dejan Kaludjerovic  istražuje vezu  izmedu konzumerizma i detinjstva, kako bi analizirao proces formiranja  identiteta i stabilnosti reprezentacijskih formi. Vecina njegovih slika, crteža, objekata, videa i instalacija, ukljucuju  procese reciklaže, kopiranja i ponovnog izvodenja, stvarajuci obrasce koji simuliraju mehanicku reprodukciju  i kritikuju homogenost ugradenu u popularnoj kulturi."
http://www.dejankaludjerovic.net/

Dejan Kaludjerovic (1972.) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogardu 2002. godine, gde je dve godine kasnije i magistrirao. U periodu 2003-2004.  studirao na Akademiji Primenjenih umetnosti u Becu. Pored samostalnih izložbi u Beogradu, Ljubljani, Becu, Njujorku, Berlinu, Milanu, Istanbulu, Veneciji, Dejan Kaludjerovic je ucestvovao i  na brojnim medunarodnim grupnim izložbama: Prague Quadreniale, White Box NYC, Theaterformen Hanover, Muzej savremene umetnosti Beograd, Manifesta 4 (Arhiv projekat), Frankfurt; I i IV Internacionalni Bijenale Peking 43. 44., 45. i 46. Oktobarski Salon Beograd; Muzej modern umetnosti, St. Étienne; Kunstpavillon, Innsbruck; Viennabiennale, 28.Medunarodni bijenale Grafike, Ljubljana, Essl Museum, Bec. Dobitnik je stipendija Atelier Tokio Bundeskanzelarmt Award, CEC-Artslink AIR, Unidee Residency, Cittadellarte - Fondazione Pistoletto, Kultur Kontakt Austria… Dejanovi radovi se nalaze u privatnim i javni kolekcijama u Austriji, Nemackoj, Srbiji, Sloveniji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Americi. Živi i radi u Becu.
IVAN GRUBANOV

"Za Ivana Grubanova, nekadašnjeg aktivistu i plodonosnog slikara i crtaca, umetnost je paralelna institucija u kojoj kriticki obraduje teme iz javnog i istorijskog domena. Grubanov smešta mikronarative naspram kulisa zvanicne istorije, postavljajuci vaninstitucionalne zahteve za istinom i pravdom druge vrste, cineci alternativno izmirenje sa istorijskom odgovornošcu. On istražuje granice umetnosti kao alata za dokumentaciju i interpretaciju istorije."
http://grubanov.wordpress.com/

Ivan Grubanov roden je 9. marta 1976. u Beogradu, Srbija. Pošto je stekao diplomu na Odseku za slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, boravio je dve godine na Rijksakademie van Beeldende Kunsten u Amsterdamu, godinu dana u Delfina Studios u Londonu, i u Casa de Velazquez u Madridu. Samostalno je izlagao u Loock Galerie u Berlinu, Laboratorio 987 u okviru Muzeja savremene umetnosti Kastilje u Leonu, Le Grand Cafe Centre d'Art Contemporain u Sen Nazeru, Galeriji Beogradskog kulturnog centra i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nogueras Blanchard u Barseloni, Stroom Centru za savremenu umetnost u Hagu, RONMANDOS u Roterdamu. U skorije vreme ucestvovao je na grupnim izložbama u Gradskoj galeriji u Pragu, na 3. Bijenalu mladih umetnika u Bukureštu, na 10. Bijenalu u Istanbulu, na 1. Bijenalu u Solunu, u Institutu za savremenu umetnost i misao u Atini, u Museo d'Arte Contemporanea Sannio u Beneventu, u Muzeju Stedelijk, SMART Project Space i De Appel u Amsterdamu, u Drawing Center i Apex Art u Njujorku, Kunsthalle u Bernu, Forum Stadpark u Gracu, Office Baroque Gallery i Extra City u Antverpenu, South London Gallery, Blackwood Gallery u Torontu, Modernoj galeriji u Ljubljani, Henie Onstad Art Center u Oslu.

PRESLIŠAVANJE 10

Biljana Đurđević, Dejan Kaluđerović, Ivan Grubanov

Kustosi: Saša Janjić, Miroslav Karić i Slobodan Jovanović