PROGRAM GALERIJE REMONT U 2014. GODINI
SUPSTITUCIONA EMIGRACIJA 

Autor izložbe: 
Nikola Radić Lucati

Umetnici: 
Igor Bararon, Beč
Nikola Radić Lucati, Beograd
Vladimir Margulis, Berlin
Raeda Saadeh, Al Quds/Jerusalim
Rami Tsalka, Tel Aviv
Arye Wachsmuth, Beč


Unutar procesa represivnih usporavanja dinamičkog strukturiranja društva, migracija biva proizvedena kao derivat stanja permanentne nestabilnosti, kretanja i nesigurnosti određenih socijalnih grupa. Kao supstitut za političku aktivnost, i rezultat okupacije privatnog života, emigracija postaje naizgled dobrovoljni, prihvatljiv ishod represije, hijerarhijski rangiran ispod praga direktno administriranih oblika progona, ali ipak, dovoljno jasan indikator karaktera države i društva koje svesno vrši konverziju potencijalnih klasa disidenata u klasu emigranata. U radovima autora koji su i sami dislocirani, emigracija postaje usvojena datost i jedan od osnova ponašanja i rada koju otkrivaju kao stanje medjuzavisnosti višestrukih fiksiranja kretanja, permanentne re-klasifikacije društvenih grupa i repetativnih pokušaja resetovanja ličnih autonomija, te finalne karike reakcije na uzroke emigracije. Dinamički raspon psiholoških i političkih stanja biva uspostavljen suočevanjem sa nemogućnošću politički aktivne egzistencije, replicirajem dinamika uzročnika emigracije, insistiranjem na narativima, prostoru i topografiji svedoka. Usporavanjem kinematografskog, živog zapisa, autori aktiviraju ideološke terminologije “govora države”, negirajući politike predstavljanja realnog i poželjnog u nametnutoj inherentnosti “mobilnog karaktera nosioca narativa” time braneći i karakter sopstvenog rada.

Izložba traje do 07. 02. 2014



SUBSTITUTIVE EMIGRATION

Author of the exhibition: 
Nikola Radić Lucati

Artists:
Igor Bararon, Vienna
Nikola Radić Lucati, Belgrade
Vladimir Margulis, Berlin
Raeda Saadeh, Al Quds/Jerusalem
Rami Tsalka, Tel Aviv
Arye Wachsmuth, Vienna


Within the processes of repressive deceleration of dynamic structural shaping of a society, the emigration is being produced as a derivative of the condition of permanent instability, movement and uncertainty of specific social groups. As a substitute for political activity, and a result of the occupation of private life, emigration becomes seemingly voluntary, acceptable outcome of repression, hierarchically below the threshold of the directly administered forms of persecution, but still, accurate enough as indicator of the character of the state and society that are consciously conducting the conversion of the classes of potential dissidents into the class of emigrants. In the works of the authors that are also dislocated themselves, emigration becomes adopted as a given and one of the foundations for the behavior and work that is uncovered as a state of inter-dependence of multiple fixations of movement, permanent re-classification of social groups and repetitive attempts at re-setting of personal autonomies, that final link in the reaction to the causes of migration. Dynamic range of psychological and political conditions is being established by confronting the outcomes of the impossibility of a politically active existence, replicating the dynamic of the causes for emigration, insisting on the narratives, space and topographies of the witnesses. By decelerating the cinematographic, live record, the authors are activating the ideological terminology of the “state speak”, negating the representational politics of the real and the desirable in the imposed inherent “mobility of the narrative subject’s character”, thus defending the character of their own work.

Exhibition is open until 07. 02. 2014.
LEP ŽIVOT KAO EKSCES
 
Izložba fotografija Srđana Veljovića

Otvaranje izložbe u utorak, 18.02. u 18 časova

Teško je reći da se novi projekat Srđana Veljovića može uopšte smatrati novim. Reč je o ekstenziji višegodišnjeg projekta otelovljenog u ličnoj i intimnoj fotografskoj dokumentaciji jedne elementarne (autorove) porodice. Zapravo, Veljović na izvestan način ostvaruje reenactment izložbe istoimenog naslova iz 2005. godine, ali to čini skeptično i sa distancom te istraživanje zadate teme odvodi u drugom pravcu redefinisanjem izlaganih fotografija i uvođenjem novog elementa – video rada. Problematizujući istovremeno fotografski mediji (tradicionalno lepu fotografiju) i osnovni stub svakog društva – (heteronormativnu) porodicu, umetnik konstatuje monotonost i repetitivnost nametnutih društvenih konstrukata ironično izvodeći tezu lepog života kao ekscesa. 

Vladimir Bjeličić
 
Srđan Veljović
Fotograf i kulturni radnik. Rođen 1968. godine. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS. Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana istražujući mesta prestupa granica koje ga definišu.
Realizovao projekte: Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja , Fotografije, potreti, Bioskopi u kulturi sećanja, Industrija. Izlagao više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj.
 

Smetafizika Praznine i Tablice malih oglasa
Stevan Novaković

Otvaranje izložbe u ponedeljak, 10.03. u 18h


Izložba je posvećena našem dragom, nedavno preminulom prijatelju, 
Saši Markoviću Mikrobu

Kada je reč o autentičnim umetničkim pojavama na beogradskoj likovnoj sceni, neizostavno je ime Stevana Novakovića. Iako je u svega nekoliko navrata predstavljan u javnosti, umetnički angažman ovog autora koji počinje još osamdestih godina i traje do danas karakteriše vrlo bogat i raznovrstan opus: crteži, slike, objekti, kolaži, asamblaži.  Krećući se u formalnim i idejnim referencama od neodadaizma, postnadrealizma i konceptuale Novakovićev rad najpre treba razmatrati kao  autohtonu umetničku praksu.  Ima tu svega, najviše onoga što se ne da imenovati, pisao je nekom prilikom Stevanov blizak prijatelj i saradnik Saša Marković Mikrob, nastojeći da predoči  Novakovićev ne samo specifičan vizuelni jezik, procedure, postupke, tehnike, već i čitav jedan svet koji je umetnik konstruisao, ušuškao u sopstvene zakonitosti i principe u neposrednom radnom i životnom okruženju. Intrigiran likovnim, asocijativnim, konotativnim, transformativnim potencijalima predmeta, slika, reči, otvorenošću u njihovoj beskrajnoj igri kombinovanja i, kako sam često navodi, premrežavanja, autor stvara anagramske, enigmatske celine. Umetnički radovi Stevana Novakovića su tu da se naslućuju u uprizorenjima skrivenih tokova i procesa pojavnog, u njegovim začudnim obrtima i zaumnim porukama otvarajući ih za dalja moguća formulisanja, (re)interpretacije i značenja.  





Smetafizika Praznine

„Smetafizika je izraz formiran u internoj upotrebi tokom devedesetih, u cvatu manijakalne fragmentarnosti, spekulativne dekonstrukcije i famozne simulacije smisla. Na teoritoriji Nuklearnog otpada Smetafizika se održala kao bleda senka mogućeg značenja, pokrivajući senkom senke čitav jedan korpus radova nastalih u tom srodstvu.  Srodstvo ili zajednički imenitelj temelji na nizu diskvalifikacija – astantno i opsitroverzno  – 5 dinara Parče. 
Smetafizika je rezultat pokušaja da se iskazom apstraktne formule uobliči odsustvo sadržaja  i prisustvo indiferentne Praznine. Postulira kolorističkom askezom u prizorima opustelog horizonta – Zenoptička Alibela, da bi ishodio apsurdnim uramljivanjem Praznine odsečcima rama. Suština Praznine uramljenih ramova je Smetafizika isčezle slike.  Paradoksalno, sama Praznina postaje vizuelno opipljiva realnost. Tako se i sećanje  na  mistični vakum suprematističkog belog ili crnog tela redukcije prevodi u skladište i  ishodište  Smetafizike praznine.“ 

Tablice malih oglasa
“Tablice su reakcija na sadržaje dnevnih listova. Rađene su opsesivnim  tranžiranjem novina iz dana u dan tokom dva zimska meseca. Osnovni ton,  ton pesimizma, svojstven je ironičnoj frekvenci zvučne slike. Inače štampa  je siromašna i škrta, obiluje praznim i bombastičnim naslovima, preopterećena  politikom, estradom, crnom hronikom i sportom. Ne podnošljiva za čitanje.  Iz tog je mraka trebalo čupati reči, graditi sistem znakova  u kom zaumni tekst  reflektuje kolorit realnosti.”

Stevan Novaković, rođen 1953. godine u Beogradu. Studirao istoriju  umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Slobodni umetnik.  Zaposlen kao knjigovođa u Preduzeću nuklearnog otpada. Izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi. Živi i radi u Beogradu.
Izložbe:
1987 –  Beograd, Diskursi fantastičnog, Galerija SKC-a.
2005 –  Beograd. Aprilski susreti/AS05, Heppy centar SKC-a
2007 –  Zaječar, Zalet 07, Galerija Narodnog muzeja Zaječar
2007 –  Beograd, Štabilovolt, Galerija DOB-a
2009 –  Beograd, Izumi – grupa Radar, Galerija Remont
2009 –  Beograd, Koža – grupa Radar, Galerija DKSG-a
2009 –  Beograd, Gotovina  – grupa Radar, Galerija DOB-a
2010 –  Beograd, Biblioteka Ekser – grupa Radar, Galerija SKC-a.
IVANA POPOV

“It’s time for them to sing”

izložba traje do 2. maja 2014.


Primarno bazirana na tradicionalnom (ženskom) radu sa materijalima papira i boje, te dopunjena pokretnim slikama (videom), instalacija Its time for them to sing beogradske umetnice Ivane Popov na specifičan način aktivira nostalgični sentiment ,,morske'' dokolice. Reč je o kontemplativnom prostoru prožetom vizuelnim zabeleškama umetnicinih senzacija, fascinacija,  dosadašnjeg umetničkog odnosno životnog iskustva te uticaja različtih sredina u kojima je Popova boravila i stvarala. Dakle, poigravajući se sa različitim formatima kompozicije, izlazeći iz dvodimenzionog okvira slike, kombinujući različite materijale, umetnica sugeriše posmatraču važnost stvaralačkog procesa te delikatnost i senzibilnost svakog elementa pojedinačno.  

Vladimir Bjeličić

Ivana Popov rođena 1976. Završila Fakultet Likovnih Umetnosti 1998., gde je i magistrirala 2001. odsek slikarstvo. Pored toga magistrirala je i u Sjedinjenim Američkim Državama, Ilinoisu, na školi za Umetnost i Dizajn Carbondejl 2010. Izlagala na jedanaest samostalnih i preko trideset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je Oktobarske nagrade 1998, Nagrade za osobenu kreativnu inovaciju “Miloš Bajić” 1997, nagrade za realizaciju rada Mangelos 2010, i DAAD stipendije za istraživački rad 2011. Umetnička ostvarenja nalaze se u Muzeju Zeper i Muzeju Grada Beograda.

http://www.ivanapopov.com/ 
www.josephiklein.com/ivana.html 

TRECA IZLOZBA STRUKIRANIH UMETNIKA

Autor: Miodrag Krkobabic

TRECA IZLOZBA STRUKIRANIH UMETNIKA je nastavak dugorocne saradnje nezavisne umetnicke asocijacije Remont i Visoke skole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Na inicijativu profesora Miodraga Krkobabica, IZLOZBA STRUKIRANIH UMETNIKA se kao deo ispita studenata zavrsne godine Likovna kulture, na predmetima Transponovanje i Kreativno izrazavanje, odrzava u javnom prostoru, izvan zasticenih okvira skole, sto predstavlja i zavrsni cin osamostaljivanja ali i promovisanja novih kolega koji se na taj nacin uvode na umetnicku scenu.

Projektima kao sto su IZLOZBA STRUKIRANIH UMETNIKA i KOPCA koji okuplja sadasnje i bivse studente koji se bave umetnickom praksom, moze se steci uvid u program i aktivnosti studenata zavrsne godine Likovne kulture na predmetima Transponovanje i Kreativno izrazavanje kod profesora Miodraga Krkobabica, pratiti i podrzavati njihov rad po zavrsetku studija i ucestvovati u stvaranju alumINkubatora STRUK koji ce se baviti vannastavnim aktivnostima i saradnjom sa institucijama kroz projekte.

Pozivamo sve zaintersovane institucije i pojedince, a narocito mlade, buduce studente, da nas posete i pridruze nam se na ovom izazovnom putovanju.

http://strukav.wordpress.com/
http://www.vslpu.edu.rs/

izlozba traje do subote, 10. maja 2014.

KRISTALIZACIJA

DAVOR GROMILOVIĆ

Kustoskinja: Amalija Stojsavljević


"Izložba Davora Gromilovića pod nazivom Kristalizacija  koja obuhvata trideset i četiri rada u medijima slikarstva, grafike i crteža. Već svojim nazivom izložba aludira na konkretizaciju ideje i završetak procesa umetničkog istraživanja jedne specifične oblasti. Međutim ovaj izbor radova predstavlja tek mikro seriju u odnosu na konstantno i kontinuirano umetnikovo istraživanje svog unutrašnjeg bića u koliziji sa agresivnom i neizvesnom svakodnevnom realnošću. Putem dominantne upotrebe simbola, kolažiranjem i prožimanjem realnih i nadrealnih situacija i odnosa, umetnik stvara arteficijalni svet unutar kojeg važe drugačiji mehanizmi funkcionisanja. Proces umetničkog oblikovanja započet još u detinjstvu, nakon akademskog obrazovanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ponovo se slobodno  nastavlja sada kroz pročišćeniji i konkretniji vizuelni izraz.
Formalno, izložba obuhvata tradicionalne medije poput slikarstva, grafike i crteža, koji su u funkciji konkretizacije ideje, odnosno koji na najdirektniji način mogu da transponuju i vizuelizuju ideju. Dakle, cilj umetnika nije formalno istraživanje granice izdržljivosti medije i  konceptualizacija samog medija, već da upotrebom medija koji najviše odgovara njegovom senzibilitetu, a eksperimentišući sa sadržajem, uspostavlja izrazito specifičnu intimnu estetiku. Iako je forma stavljena u službu sadržaja, ona  dobija različite oblike  koji prevazilaze “klasičnost” medija, poput sveske (knjige) Kristalizacija, ispunjene crtežima- dokumentima procesa nastanka radova ili je koncipirana u mini serije zbog semantičke koherentnosti kao u triptihu slika Three hours ili seriiji grafika Four Fruits."

Izložba traje do 30. maja 2014.
Davor Gromilović rođen je 1985. godine u Somboru. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu nakon čega upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu gde, na departmanu likovnih umetnosti, završava osnovne studije slikarstva 2010., a potom i master studije crtanja 2012. godine. Kao umetnik, najviše se bavi istraživanjem na poljima slike i crteža, a njegovo stvaralaštvo pored toga sačinjava i rad na muralima, grafikama, dizajnu odevnih predmeta i umetničkih fanzina. Od 2008. godine imao je 9 samostalnih i preko 40 grupnih izložbi kako u svojoj, tako i u nekim evropskim zemljama. Njegova dela nalaze se i u nekolicini umetničkih kolekcija, kao što su zbirka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, zbirka Kulturnog centra Novi Sad i Sombor i druge. Njegovi radovi objavljivani su u mnogobrojnim knjigama, magazinima i fanzinima sa područja Balkana i Evrope. U svojim narativnim radovima često se oslanja na kulturu Balkana, narodnu umetnost, bajke i muziku, kao i na lična iskustva i posmatranja sredine u kojoj živi. U njegovim delima neizostavno je prisustvo mašte, unutrašnjeg sveta i višeslojnih refleksija iz kojih razvija svoje ideje.
Izložba finalista Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 
i proglašenje dobitnika/ce za 2014. Godinu

Ponedeljak 16. jun 2014. godine u 19h

U ponedeljak 16. juna 2014. godine u 19 h u galeriji Remont otvara se izložba finalista Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos. Učesnici izložbe Finala Nagrade DB Mangelos 2014. će pre otvaranja izložbe pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, nakon čega će žiri doneti konačnu odluku o dobitniku/ci Nagrade i saopštiti je na samom otvaranju izložbe.

Žiri u sastavu: Una Popović (istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Beograd), Jelena Spaić (istoričarka umetnosti i kustoskinja Galerije Fakulteta likovnih umetnosti Beograd), Srđan Tunić (istoričar umetnosti i kustos – Nezavisni edukativni i istraživački projekat Kustosiranje), Ivan Arsenijević (umetnik, urednik likovnog programa galerije SKC, Kragujevac), Saša Tkačenko (umetnik, dobitnik Nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2013. godinu) odabrao je nakon prvog kruga žiriranja 3. juna finaliste Nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos"  za 2014. godinu:

Nataša Kokić
Nemanja Lađić
Marko Marković
Ivan Šuletić
Veljko Zejak

Ove godine gostujući član drugog, finalnog kruga žiriranja  je Omar Lopes - Šahud (Omar Lopez - Chahoud) umetnički direktor i kustos sajma umetnosti u Majamiju “UNTITLED.ArtFair”

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" dodeljuje se za osoben i izvanredan visegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.  Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" dodeljuje se pojedinačno u obliku godišnje nagrade za vizuelnu umetnost sa šestonedeljnim boravkom u umetničkom centru ISCP (International Studio and Curatorial Program) u Njujorku, SAD. Rezidencijalni boravak u Njujorku u prestižnom umetničkom centru ISCP (International Studio and Curatorial Program) traje šest nedelja i organizuje se u periodu između 1. oktobra 2014. i 31. marta 2015. godine. godine. Nagrađenom/oj umetniku/ci po povratku iz Njujorka biće organizovana samostalna izložba u Beogradu.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena trinaesti  put, uz podršku:  Fondacije za civilno društvo (Foundation for a Civil Society), Fonda za međusobno razumevanje (Trust for Mutual Understanding), Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije


Finalisti:

Nataša Kokić (1979. Beograd) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. godine, a 2010. je dobila diplomu Magistra. Od 2001. godine izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Boravila je na Islandu, u Holandiji i Srbiji u okviru rezidencijalnih programa i dobitnik je nekoliko nagrada. Više radova se nalazi u privatnim i javnim kolekcijama. Trenutno je na doktorskim studijama u Beogradu.  Neke od izložbi: 2006 – 47. Oktobarski salon – „Life, art and confusion“, Beograd; 2009 -  Ny Serbisk Kunst,  Vanløse Kulturhus, Kopenhagen, Danska; 2009 – Restauracija, Kulturni centar Beograda, Likovna  galerija, Beograd; 2011 – Snaga u nama, crteži velikog formata, Evropski centar za kulturu i debatu Grad,  Beograd; 2011 - Nagrada Dimitrije Bašičević Mangelos, izložba finalista, galerija Zvono, Beograd; 2011 -Tranzit, galerija Stag, Drammen, Norveška; 2011 – Hjem.Dom.Home, Vanløse Kulturhus, Kopenhagen Danska; 2012 – Supermarket, Stockholm Art Fair, Kulturhuset, Stokholm, Švedska; 2012 – NordArt2012,  Kunstwerk Carlshutte, Budelsdorf, Nemačka; 2012 – Mikser festival, Beograd, Srbija; 2012 – Strength in  Us, samostalna izlozba, Visual Kontakt gallery, Ulm, Nemačka; 2013 – Tegneforbundet galerija, Nothing comes from isolation, samostalna izložba, Oslo, Norveška...

http://cargocollective.com/natasakokic/

Nemanja Lađić (1884. Beograd) diplomirao je 2009. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, vajarski odsek, klasa prof. Mrđana Bajića,  a 2011. dipomirao na Transmedia programu  univerziteta  Sint Lukas u Briselu. Izlagao šest puta samostalno i učestvovao na tridesetak grupnih izložbi. Radi video radove i instalacije koje se bave optičkim/vizuelnim iluzijama,  a inspirisani su tehnologijom, problemima digitalizacije, graničnim oblastima fizičkog i digitalnog. 

http://www.nemanjaladjic.com/

Marko Marković  (1984. Beograd) studirao je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrđana Bajića. Bavi se medijem skulpture i crteža. Nema sajt. Samostalno je izlagao  u Centru za Kulturu Sopot, Sopot, 2013; Galeriji FLU, Beograd, 2012; Dom Omladine, Beograd, 2009;  Galerija Haos, Beograd, 2008. Recetne grupne izložbe uključuju izložbu finalista nagrade Mangelos, Galerija Remont, Beograd, 2013; Čukarički salon, Galerija 73, Beograd, 2012; Velika očekivanja, Dom Omladine, Beograd; 2012; Bez odlaganja, KC Grad, Beograd; 2012; Hibridni objekat, Galerija SKC, Beograd; 2010; Lauerati nagrade za crtež “Vladimir Velicković”, Galerija Haos, 2009; Beograd;  -+, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Belgrade, 2009; Tropical Lab, Lasalle College of the Arts, Singapur, 2008; Real Presence 8, Castello di Rivoli, Rivoli, 2008…Učestvovao na rezidenciji Cultural City Network Graz, Announcement of two sculptures, u saradnji sa crkvom St Andrä, Graz; 2009. godine.

Ivan Šuletić (1982. Beograd) završio je specijalističke studije slikarstva 2009. godine na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na kojem je 2007. diplomirao na slikarskom odseku. Doktorske umetničke studije slikarstva na FLU u Beogradu upisao je 2009. Od februara 2010. angažovan je kao saradnik u nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija je bio stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Srbije, EFG banke i Grada Beograda. Jedan je od osnivača i urednika web magazina za savremenu umetnost Supervizuelna. Organizovao je ili koorganizovao više grupnih revijalnih izložbi vizuelnih umetnosti u galerijama u Beogradu. Izlagao je u Beogradu, Aranđelovcu, Majdanpeku, Rijeci, Lisabonu, Budimpešti, Pečuju…

http://ivansuletic.wordpress.com/

Veljko Zejak (1980. Postojna) diplomirao je 2005. vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Za diplomski rad dobio je nagradu Vladeta Petrić.  2008. završio je specijalističke studije pri istom fakultetu u klasi prof. Mrđana Bajića. Tokom postdiplomskih studija 2008. bio je izabran na konkursu, da kao najbolji student postdipomskih studija ide na dvomesečni rezidecijalni boravak u Dizeldorf. Ova rezidencija bila je podržana stipendijom koju dodeljuje Kulturraum Düsseldorf.  Nakon toga 2008/2009 odlazi u Pariz  kao stipendista francuske vlade,  gde  boravi kao gostujući student na École nationale supérieure des beaux-arts de Paris u ateljeu prof. Richard Deacon. 2009. učestvuje na umetničkom bijenalu u Lilu (Francuska) Lille 3000 – EUROPA XXL, gde realizuje i javnu skulpturu Krajnji otisak koja je bila postavljena u parku biblioteke de Lommes. Nakon toga 2010. ponovo boravi u Parizu na četvoromesečnoj rezidenciji u Cite Internationale des Arts Paris uz podršku Ministarstva kulture R Srbije. U Parizu 2010. godine Zejak inicira međunarodni projekat Hibridni objekat. Projekat je okupio do sada preko 40 mladih umetnika pretežno vajara iz cele Evrope:  http://hybridobject.wordpress.com/. Projekat Hibridni objekat je do sada realizovan u Beogradu, Sloveniji, Parizu i Berlinu. Veljko Zejak je učestvovao na sajmovima umetnosti u Stokholmu, Parizu, Londonu, njegova dela nalaze se i u kolekciji Muzeja savremene umetnosti u Istanbulu (Elgiz Museum, Project 4L). Izlagao je na 15 samostalnih i preko 30 grupnih izložbi u Srbiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Švedskoj, USA, Grčkoj,  Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. 2012. pokrenuo je i likovnu koloniju na planini Jabuka kod Prijepolja. Od 2010. godini živi u Ljubljani gde je radio u pozorištu »Španski borci« kao tehničar za svetlo i scenografiju, zatim u videoprodukciji Oblikovalnik kao asistent kamere i montaže. Trenutno radi na realizaciji socialno angažovanog projekta Umetnost margine u nekim od najvećih zatvora u Sloveniji, gde vodi radionice vizuelnih umetnosti. Živi i radi u Beogradu i Ljubljani. 

www.zejak.wordpress.com

Dislocated materials

Sabine Ott, Natalia Weiss, Claus Procop, Edith Payer, Miroslav Dajč, Gojko Dutina, Vladimir Ilić, Goran Jureša, Dragana B. Stevanović

Otvaranje izložbe 7. jula u 18h
Izložba traje do 25.07.2014.

Izložba Dislocated materials okuplja umetnike različitih generacija iz Austrije i Srbije čije je zajedničko polazište za rad upotrebljeni i odbačeni predmet, materijal i mehanizam svakodnevice, koji je izgubio prvobitnu funkciju.

Fasciniranost životnim periferijama, fragmentom, prizorima koje ni vizuelno ni materijalno više nemaju vrednost u okvirima masovne i svakodnevne upotrebe, posvećenost minijaturnim događajima kao govoru rutine, i drugim slabo vidljivim i manje važnim mehanizmima ovi umetnici preuzimaju iz života i koriste kao povod i novu energiju za stvaranje.
Pronađene fotografije, odbačene tkanine, mašine bez funkcije, dokumenti prošlih dogadjaja, ritualni predmeti bez funkcije, koriste princip izgubljene namene kao polazište za nove kontekste i značenja u vidu kinetičke skulpture, autoportreta, kolaža ili dobijaju neki nov izgled i značaj. 
Interaktivnost izloženih radova se ogleda u pozivu posmatračima da fizički pokrenu neki od ovih objekata i mehanizama ali i u preispitivanju ideje odbačenog i upotrebljenog u kontekstima različitih sredina iz kojih ovi umetnici potiču.
Nepretencioznost u veličini ovih radova, intimizam i manuelna posvećenost u načinu izrade u sebi sadrže dvoznačnost: sa jedne strane, slabo vidljivo, diskretno, nenametljivo biraju i zadržavaju svoja izražajna sredstva u današnjici kojom dominiraju vizuelno savršeno, idealno, virtuelno, digitalno; sa druge strane, u ovom ličnom gestu se ogledaju subverzivnost, snaga i posebnost poverenja u životno.

Miroslav Dajč 
Rođen 1986 godine u Novom Sadu. Osnovne i master studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za Nove likovne medije.  
http://miroslavdajc.blogspot.com/

Gojko Dutina 
Rodjen 1987 godine u Smederevu. Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2013, smer novi likovni mediji. 
www.novelampe4stare.blogspot

Vladimir Ilić
Rođen 1981. godine. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za vajarstvo. Podrška je projektu Šok zadruga (ex Art klinika) Multimedijalnog centra Led art od 2004. godine. Član SULUV-a. Završio i master studije vajarstva 2011. godine kod prof. Gordane Kaljalović-Odanović . Živi u Novom Sadu.

Goran Jureša
Goran Jureša je rođen 1973. u Beogradu. Magistrirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2002. godine. 
www.goranjuresa.com

Natalia Weiss
Rođena 1973. u Nojernkirhenu, u Donjoj Austriji, živi i radi u Beču.
www.natalia-weiss.at

Claus Prokop
Rođen 1966. u Klagenfurtu, u Austriji. Studirao je arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beču, slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beču i na Koper Union Fakultetu u Nju Jorku, S.A.D. Živi i radi u Beču.
www.clausprokop.com

Sabine Ott
Rođena 1970. godine. Studirala je arhitekturu na fakultetu primenjenih umetnosti u Beču. Živi i radi u Beču. 

Edith Payer
Rođena 1975. godine. Studirala Akademiju likovnih umetnosti u Beču, živi i radi u Beču i Redšlagu.
www.edithpayer.com 

Dragana B. Stevanović
Rođena 1975. godine u Beogradu. Diplomirala na odseku za slikarstvo i magistrirala na odseku za crtež na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. 
www.draganabstevanovic.com


.
„Toliko sam puna kamenja da se jedva krećem“
NATAŠA KOKIĆ

Na izložbi ”Toliko sam puna kamenja da se jedva krećem” autorke Nataše Kokić, u galeriji Remont, biće predstavljeni crteži velikog formata, rađeni tehnikom ugljena na papiru. Nataša se već neko vreme bavi pejzažom kao simbolom u savremenom svetu. Njeni prethodni radovi su opisivali izmišljene, bezvremene ”unutrašnje” predele, koji su govorili o okolnostima u kojima živimo, socijalnim promenama koji utiču na sve nas i tako grade jednu vrstu unutrašnjeg iskonstruisanog pejzaža koji postaje izvor naših sumnji i nadanja. 
Novi radovi ,koji će biti predstavljeni na izložbi, kreću se ka objektima i pejzažima nastalim pod uticajem kulture i nauke, ali i dalje govoreći o unutrašnjem svetu. Analiziranjem i promenom svog okruženja, ljudi su oduvek pokušavali da promene okolnosti u kojima se nalaze. Upotrebom motiva kao što su veštačke planine, asteroidi, kompjuteri, Nataša pokušava da stvori zanimljve priče koje nas uvode u jedan složeniji svet, gde ništa nije jednostavno i ništa nije vidljivo na površini. 
Nataša Kokić je rođena u Beogradu 1979. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. godine, a 2010. je dobila diplomu Magistra. Od 2001. godine izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko nagrada, a ove godine je dobitnik nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ koja podrazumeva šestonedeljni boravak u Njujorku. Boravila je takođe na Islandu, u Holandiji, i Srbiji u okviru rezidencijalnih programa.Više radova se nalazi u privatnim i javnim kolekcijama, između ostalih i u kolekciji Oktobarskog salona.Trenutno je na doktorskim studijama u Beogradu. 

Neke od izložbi:

2006 – 47. Oktobarski salon – „Life, art and confusion“, Beograd; 2009 -  Ny SerbiskKunst,
VanløseKulturhus, Kopenhagen, Danska; 2009 – Restauracija,KulturnicentarBeograda, 
Likovnagalerija, Beograd; 2011 – Snaga u nama, crteživelikogformata, Evropskicentarza
kulturu i debatu Grad, Beograd; 2011 - Tranzit, galerija Stag, Drammen, Norveška; 
2011 – Hjem.Dom.Home, Vanløse Kulturhus, Kopenhagen, Danska;2012 – Supermarket,
Stockholm Art Fair, Kulturhuset, Stokholm, Švedska; 2012 – NordArt2012, Kunstwerk Carlshutte, 
Budelsdorf, Nemačka;2012 – Mikser festival, Beograd, Srbija; 
2012 – Strength in Us, samostalna izlozba, Visual Kontakt gallery, Ulm, Nemačka; 2013 – 
Tegneforbundet galerija, Nothing  comes from isolation, samostalna izložba, Oslo, Norveška; 
2014 - Nataša Kokić i Øystein Agerlie, Ivica mape, Likovna galerija, Kulturni centar Beograda; 
2014 – Toliko sam puna kamenja, da se jedva krećem, Remont galerija,Beograd;

“San letnje noći”
Multimedijalna izložba DEJANA MARKOVIĆA

otvaranje izložbe u utorak, 23.09 u 19h


Multimedijalna izložba “San letnje noći”, zasnovana na trogodišnjem istraživanju i sakupljenom materijalu, rekonstruiše istorijsku ličnost Stanoja Ćebića (1931-2011), metalostrugara iz okoline Valjeva, koji je svojim aktivnostima sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, animirao i inspirisao kako umetničku – filmsku i književnu scenu Jugoslavije, tako i fabričke radnike u Srednjoj i Jugositočnoj Evropi. Izložba daje glas delovanju čoveka sa margine društva, koji je posvetio život traganju za ličnom utopijom. 

Kako bi ostvario svoje ciljeve, odabrao je nomadski život, bez ustaljenih društvenih udobnosti i materijalne podrške. Velikim uspehom autobigrafske knjige “Zašto sam postao vo” i glavnom ulogom u filmu “KOLT 15 GAP” uspeo je da skrene pažnju na sebe i izgradi mit o radniku, aktivisti i umetniku koje je radio u preko 150 fabrika na području SFR Jugoslavije, Zapadne Nemačke, Švajcarske i Belgije. Konstantna putovanja i saradnja sa ljudima nedostupnim metalostrugaru iz malog mesta uspela su da učine marginalnog pojedinca vidljivim. Istrajnost u borbi za ličnu utopiju inspirisala je veliki broj različitih društvenih grupa koje se ostanjaju na raznovrsne aspekte njegove ličnosti.
Ćebićevo shvatanje života kao koncepta, ostavlja za sobom samo jedan kožni kofer, pripremljen za imaginarni Muzej o radničkoj klasi. 

Naziv izložbe „Sanj letnje noći“ referiše se na priču Stanoja Ćebića i daje celokupan ram izloženom arhivskom materijalu: plaketi, crtežima, pisanim dokumentima, fotografijama, pismima, novinskim člancima i video dokumentaciji. Video instalacija, kao i intervencija u javnom prostoru grada otvaraju novi metanarativ  i kritičko promatranje savremenog društvenog konteksta.

Dejan Marković, rođen 1983. godine u Beogradu, trenutno živi i radi u Berlinu. Diplomirao je 2007. godine na Fakultetu promenjenih umetnosti u Beogradu, a zatim završio master studije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, gde je započeo i doktorske studije. Kroz artistic research i site specific intervencije u javnom prostoru obrađuje socijalno-političke promene društva. Koristeći se kombinovanim medijima i instalacijama,  istovremeno traga za mogućnostima afirmacije složenog čulnog iskustva. Izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je nekoliko nagrada i radnih stipendija. Koautor je internacionalnog umetničkog projekta „Art in the Underground“ 2014./2015. godine u Berlinu  i internacionalne izložbe „Spaceship Yugoslavia.The Suspension of Time“, realizovane 2011. godine u Berlinu. Autor je velikog broja interdisziplinarnih umetničkih projekata kao sto su „Ideological Void“ i „Relax studio“, kao i radionica u Berlinu, Kaselu,Veneciji, Sarajevu i Beogradu. 

www.markovicdejan.com
Tajanstvenik

KATARZYNE TRETYN – ZEČEVIĆ (Poljska)

Otvaranje izložbe u ponedeljak 13.10. u 18h


Od 13. do 31. oktobra 2014. u galeriji Remont u Beogradu svoje stvaralaštvo će predstaviti poljska umetnica Katarzyna Tretin-Zečević.  Doktorirala je na Umetničkom fakultetu Univerziteta Nikole Kopernika u Torunju. Njeni radovi se nalaze u kolekciji Centra savremene umetnosti „Znaci vremena” u Torunju, kao i privatnim kolekcijama.

Ciklus Tajanstvenik koji će biti predtsavljen je svojevrstan dnevnik umetnice. Sastoji se od 200 veženih radova koje predstavljaju zvučni spektar reči  koje izgovara Tretin-Zečević (100 na poljskom i 100 na srpskom jeziku).
Tajanstvenik dodiruje dve odvojene tematske celine. Prva pokreće problem traganja za istočnoevropskim identitetom, a druga – pitanje intimnosti, tajne između dvoje ljudi.
Povod za pokretanje šireg problema – razmatranja o identitetu čoveka SA teritorije istočne Srednje Evrope – jeste njeno dvojno prezime. Njegov poljski i srpski deo simbolično spaja spona koja pokazuje vezu između dvoje ljudi i dva naroda – zbog toga će izložba biti prikazivana i u Srbiji i u Poljskoj.

Projekat je realizovan zahvalajući stipendiji maršala kujavsko-pomorskog vojvodstva. 

Za više informacja o umetnici i projektu pogledajte sajt:  http://kt-z.pl/


Film “What could possibly incite human beings to undertake tedious, tiresome, tasks?” kombinuje meditativne rituale i isečke iz knjige “Platform” Michela Houllebecqa. Suprostavljajući ritualne zadatke i literarne fragmente, rad preispituje nestanak separacije između kretanja tela potstaknutog racionalnom organizacijom rada i kretanja slobodnog vremena. Možda se ritualni motiv može interpretirati u smislu vidljivosti rada u kasnom kapitalizmu, gde se rad smatra sredstvom samo-ispunjenja i posledično vrednost sama po sebi, koja se izvodi pred očima drugih.

Pozicija umetnika/ice u proizvodnim procesima je centralna preokupacija Fokus Grupe. Paradoksalno, umetnik/ica koji/a je idealna paradigma post-fordističkog sna o neograničenoj fleksibilnosti koja se ostvaruje kroz kreativne, afektivne i kognitivne mogućnosti individualca/ke, ostaje osoba koja je najčešće isključena iz ekonomije koju tako primereno otelovljuje.

[prema tekstu Vladimira Vidmara]

Fokus Grupa je umetnički kolektiv iz Rijeke. Preuzevši ime od sporne istraživačke metode, koja se podjednako koristi za nezavisno istraživanje kao i za “odnose s javnošću”, Fokus Grupa upućuje na društvene, ekonomske i političke okvire umetničkog polja. Njihova praksa je saradnička i interdisciplinarna, a proteže se kroz umetnost, dizajn i kuriranje. Fokus Grupa se koncentriše na odnose između umetnosti i njenih javnih manifestacija kao radne kulture, estetike i društvenih i ekonomskih vrednosti. Kolektiv nastoji proširivati granice umetničkog rada, koristeći štampane materijale, film, skulpturu i instalaciju, radove na papiru, diskusije, radionice i tekstove.

http://fokusgrupa.net/ 

Izlozba traje do 21.11.2014.
“Smisao za rad” 

FOKUS GRUPA 


Početna tačka izložbe “Smisao za rad” je knjiga Sanjarije usamljenog šetača u kojoj Jean Jacques Rousseau piše filozofske refleksije opisujući svoje botaničke šetnje po ostrvu Saint-Pierre na jezeru Bienne. U svom ponovnom izvođenju Rousseauovih sanjarija, Fokus Grupa s pozvanim učesnicima/icama izvodi seriju performativnih šetnji po različitim lokacijama tokom kojih raspravljaju pitanja prekarnog rada. Kako razgovori nisu snimani, jedina dokumentacija koja beleži događaj je Herbarijum. Pored biljki ubranih tokom šetnje, Herbarijum otkriva i neke temeljne ideje koje su se pojavljivale u razgovorima o transformaciji rada.

„KONJIMA SU KRATKE NOGE“

Inicijativa KOOPERACIJA (Makedonija)


Igor Toševski / OPA (Slobodanka Stevčeska i Denis Saraginovski) / Oliver Musović / Filip Jovanovski / Nikola Uzunovski / Đorđe Jovanović / Vladimir Jančevski 

Učestali pokušaji sužavanja i ukidanja prostora za otvorenu diskusiju i vidljive reperkusije po svaki akt antidiscipline, govore o konkretizaciji davno uočene krize racionalnosti i brutalnoj instrumentalizaciji njenih komunikacijskih potencijala. To je tendencija koja kroz lokalne kvazi interpretacije i izražene autoritarne sklonosti, maskirane kao nužnost, može jedino da nas vodi u novu eru koja bi za običnog građanina bila realna, anti-humana distopija. Umetnici su pred ozbiljnim izazovom kako odbraniti zajednički prostor, prostor javnosti, tako neophodan za sprovođenje demokratije. Borba za autonomnost ovde se ne odnosi na autonomnost umetničke disciplinarnosti u specifičnostima medijuma i njihovoj unutrašnjoj logici (ćorsokaka do kog je dovela moderna teleološka koncepcija o umetnosti) već naprotiv ona se odnosi na nešto mnogo bazičnije i opštije tj. suvereno demokratsko pravo da se bude društveno aktivan, odgovoran, spreman za davanje predloga i kritika. Pravo na mišljenje i argumentovana borba za sopstvenu poziciju su osnovni preduslovi života u zajednici.


KOOPERACIJA, polazeći od premise da je autonomija savremenog umetnika društveno uslovljena, pokušava da prevaziđe poziciju marginalizovanosti i nemoći upravo u javnoj sferi, prelazeći granice sveta umetnosti i suprotstavljajući se simplificiranim porukama koje se potvrđeno efektivnim mehanizmima emituju iz centara političke i ekonomske moći. Preispitujući poziciju umetnika kao paradigme neposlušnosti i otpora, kao i nepoželjnost bilo kakve kritičke misli u društvu sa uočljivim tendencijama da se postupno odloži, pa čak, i potpuno ukine političnost, umetnici KOOPERACIJE, pojedinačno, ali i zajedno, kroz kontinuiranu saradnju, problematizuju sporne vrednosti koje se “galopirajući” i bez ikakvog širokog konsenzusa deseminiraju kroz kulturnu infrastrukturu Makedonije.

Izložbom "Konjima su kratke noge"*, KOOPERACIJA pravi presek dosadašnjih pokušaja tematizovanja i problematizovanja savremenih društvenih fenomena, kroz lociranje tački u kojima se spajaju kritički orijentisana umetnost i propagandni mehanizmi, kao i opasnosti i posledice povratka velikih narativa kao rezultat nekontrolisanih izliva nacionalizma. Autori zastupljeni na izložbi, prestavljaju radove koji su direktna reakcija na centralizovanu kulturnu politiku sa svojim jednosmernim i instrumentalizovanim mehanizmima koji radikalno dele i konfrontiraju makedonsko društvo. U radovima, koji su na neki način dokumenti njihovih estetsko-moralnih pozicija, autori odbacujući uprošćenu ironičnu distancu ka problematičnoj stvarnosti, koriste različite, ali vidljivo konvergentne strategije i postupke - od otvorene kritike, do simulacije preterane identifikacije - pokušavajući da razotkriju socio-politički kontekst i delegitimišu dominantni, nametnuti diskurs. 

* НА КОЊИТЕ ИМ СЕ КРАТКИ НОЗЕТЕ - grafiti na zgradi Ministarstva kulture Republike Makedonije koji se pojavio nakon što su objavljeni modeli prvog para konjičkih spomenika iz projekta “Skopje 2014”


KOOPERACIJA  je umetnička inicijativa osnovana 2012. godine u Skoplju, kao samofinansirajući neformalni kolektiv. Glavni cilj Kooperacije je proizvodnja i promocija kritičke umetnosti kao odgovor na složenu političku situaciju i pasivnu ulogu  zvaničnih kulturnih  institucija u Makedoniji. Njihova strategija je izlaganje  u privatnim i privremeno raspoloživm prostorima kao što su stanovi , kancelarije i lokali za iznajmljivanje. Ovaj nomadski pristup se pokazao kao uspešan temelj za novu platformu na osnovu kritičkog pristupa , ne samo u domenu vizuelne prezentacije  nego i u organizaciji  javnih debata, zajedničkih akcija, umetničkih prezentacija, itd.
Izložbe su zasnovane na temama koje pokušavaju da promisle društveno – politička pitanja koje su od vitalnog značaja za  makedonsko tranzicisko društvo.

KOOPERACIJA podstiče širi društveni dijalog kroz koji artikuliše autentične, angažovane pozicije savremenih makedonskih umetnika.
U svom delovanju i organizaciji, od 2012. do sada KOOPERACIJA je organizovala 17 događaja - izložbe i prezentacije u negalerijskim prostorima (od perionice veša, preko privatnog stana i poslovnog prostora bez struje, do noćnog kluba) u Skoplju i Makedoniji, na kojima je učestvovalo oko 50 makedonskih i 30 stranih umetnika, privlačeći neretko više publike na ove kratkotrajne “pop-up” događaje, nego u galerije i muzeje. 

 

www.kooperacija.info

kooperati@gmail.com

HRONOTOP: REMONT, 2014.   
                                                                                                                                 
umetnice TANJE JURIČAN


Angažujući ceo galerijski prostor izložbu čini skulptura u formi veza praćena rekonstrukcijama događaja koji su obeležili proteklu Remontovu izlagačku godinu. Postavka u formi site-specific instalacije predstavlja rezultat procesualnog rada zasnovanog na aluzivnoj upotrebi diskurzivnih aspekata vidljivih i nevidljivih promena unutar prostorvremenskog jedinstva galerije. Suprotstavljajući fizički i konceptualni prostor galerije forma rada otkriva se i nudi kao evokacija različitih nivoa vremena u reprezentativnom smislu, rezultirajući mapom nedostajućih objekata, upražnjenih mesta i odsustava. Izlažući vreme kao jedini tekst o nedostajućim sadržajima, rad provocira uloge memorisanja, mapiranja i arhiviranja, metaforički se obraćajući statusu i funkciji umetnika, umetnosti i umetničkog, pripovedačkog prostora.

Tanja Juričan (1980) umetnica iz Pančeva, diplomirala je 2009. godine kao slikarka na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno pohađa program doktorskih umetničkih studija na odseku za višemedijske umetnosti Centra za interdisciplinarne studije, pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2006. godine aktivno učestvuje na umetničkoj sceni u zemlji i inostranstvu. Bila je finalistkinja Mangelos Nagrade 2010. godine, dobitnica Mangelos Produkcione Nagrade za 2011. godinu, i stipendista Kulturkontakt-ovog Artist in Residence programa u Beču, 2011. godine. 

Izlozba traje do 24. 12.2014.

Tanja Jurican e.mail: tanjajurican@yahoo.com