PROGRAM GALERIJE U 2019. GODINI
ARHIVA DEŠAVANJA I IZLOŽBI U GALERIJI REMONT
2001 - 2011            2012            2013            2014            2015            2016            2017           2018
CONFIDENCE
Viktor Šekularac

otvaranje izložbe u petak 18. januara u 19 h

Posle više od 10 godina Viktor Šekularac ponovo u galeriji Remont. Bivši saradnik, dizajner, fotograf i prijatelj Viktor Šekularac će beogradskoj publici predstaviti svoj fotografski opus koji je nastajao tokom proteklih 10 godina na raznim mestima širim Evrope i Amerike u kojima je živeo i radio. 

Sam tematski okvir Viktorovih radova se malo menjao. Predmet interesovanja oduvek su mu bila netipična mesta, pojave i oni neuhvatljivi trenuci koji zabeleženi njegovom kamerom postaju ikonični prizori. Poetične, uvek likovno uzbudljive i brutalno svedene na 'narativnu senku' naizgled statičnih ili banalnih prizora. Viktor u svim ovim prizorima traži logiku, razmišlja o odnosima, estetici. Mesta koje Šekularac fotografiše su autonomni prostori koji žive sopstvenim životom i po sopstvenim zakonima. Često crne rupe u urbanim gradskim strukturama, napušteni i zaboravljeni prostori koje ni ne registrujemo kada pored njih prolazimo jer izlaze izvan okvira medijske slike koja nam se servira. 

U vremenu u kome smo konstantno bombardovani/izloženi mnoštvu fotografija i kada svako od nas ima bar po par hiljada slika u telefonu, proces selekcije radova za izložbu jednog umetnika postaje nemoguća misija. Nove tendencije u fotografiji gde se više vremena troši na selekciju nego na samo stvaranje dela i emotivna povezanost ili udaljenost umetnika sa njegovim radovima i reakcija na emocije izazvane time, postaju nova tema kojom se Viktor Šekularac bavi. Kako iz mora fotografija izabrati onu pravu, imaju li umetnici snage i samopouzdanja da urade taj posao na pravi način, samo su neka od pitanja koje ova izložba pokreće. 




Viktor Šekularac
http://viktorshekularatz.com/

Rođen 1980. u Beogradu.
Profesionalno se bavi fotografijom od 1998. godine. Studirao Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna, klasa fotografija. Trenutno živi i radi na realciji Srbija -Francuska.

2002. Primljen kao gostujući student Akademie der Kunste, odseka za vizuelne komunikacije, klasa profesora Uwe Vock’a
2003 - 2006. Grafički dizajner i fotograf u  Remont – nezavisnoj umetničkoj asocijaciji i Remont Art Magazinu
2003. Fotografije i naslovna strana u specijalnom izdanju časopisa New Moment “Belgrade City of Ideas”, 
2004. Objavljen rad u njujorškom Print Magazine, u izdanju EUROPE DESIGN ANNUAL 
2005. Autor vizuelnog identiteta za 46. OKTOBARSKI SALON
2006- 2011 živi i radi u Njujorku
Od 2011.  živi i radi na realciji Srbija -Francuska.
2013. Residency programme "multimadeira" Funchal Portugal
Samostalne izložbe:
2004. AIRSTRUGGLE, Remont galerija, Beograd
2010. THE ARTIST IS NOT PRESENT,  Parobrod. Beograd 
2012. TRACES, Galerija Doma omladine Beograda, Beograd
2014. Izložba fotografija, Galerie La Cave, Ženeva, Svajcarska

Grupne izložbe:
2000. Portreti poznatih ličnosti za Otpor, Galerija Doma Omladine Beograda 
2001. Izložba “PRAVDA” u OEBS Headoffice-u, Beograd 
2004. Izložba SVEŽE-FRESH selekcija najboljih grafičkih dizajnera u okviru festivala BEOGRAD, New Moment Galerija, Beograd 
2005. ATTITUDE, Inernacionalni festival fotografije, eksperimentalnog, dokumentarnog i kratkog filma
2005. BELGRADE – JUST VISITING, Kunstraum Walchetrum, Cirih
2005. ADRENALIN, Dizajn i aktivizam u Srbiji
2006. GRIFON – Grafički kolektiv
2007. SUPERMARTKET, Maxi market, Višnjićeva 8, Beograd
2007. Privatni prostor-javni prostor, Magacin, Beograd
2008. 3 SLUČAJA (Kritičari su izabrali), Likovna galerija Kulturnog centra, Beograd
2012.-2014 AFTERMATH. CHANGING CULTURAL LANDSCAPE exhibition at Photon Gallery Ljubljana, Klovićevi dvori Zagreb, Kolegijum artistikum Sarajevo, Kulturni centar Beograd / BROTFABRIK WIEN
Hiljadu smrti
Bojan Đorđević

Samostalna izložba beogradskog umetnika Bojana Đorđevića Omče predstavlja svojevrstan presek njegovog autorskog rada poslednjih dvadesetak godina, od inicijalnih ostvarenja u tehnici kolaža, preko asamblaža/objekata do crtačkih radova. Omčin vizuelni  izraz i  poetika su se, kako i sam kaže,  formirali i oblikovali kroz interesovanja, uticaje i otkrića  likovnog  stvaralaštva “primitivnih kultura” iz svih krajeva sveta, ali i srednjevekovnih iluminacija, umetničkih epoha i pokreta secesije, Bauhausa, dadaizma, umetnosti Gustava Klimta, Pola Klea, Kurta Švitersa…Upravo Đorđevićeva prvobitna eksperimnetisanja sa kolažno-montažnim postupcima različitih vizuelnih sadržaja, predmeta i materijala evociraju nasleđa dadaizma i Švitersove Merz-slike. Istovremeno sa kolažima i asamblažima autor počinje da se zanima za crtež razvijajući  naizmenično serije radova u ovom mediju kroz apstrakciju i figuraciju. Apstraktni crteži koji po rečima umetnika   poseduju smirujući meditativan ton  nastaju u vrlo posvećenim istraživanjima izabranih oblika, motiva, ritmike linija izraženih u repeticijama, šematizacijama i ornamentalnim stilizacijama. Sa druge strane figuracija u Omčinim crtežima dolazi iz prethodnih bavljenja apstrakcijom u spontanim razradama najpre manjih figuralnih predstava izolovanih na belini papira do postepenog usložnjavanja kompozicija i ikonografije. To je posebno prisutno u autorovom najzaokruženijem ciklusu crteža ili ex libris ilustracija pod nazivom Bestijarij - refleksiji neposredne, duboko intimne sfere života i egzistencije koja za rezultat ima koloritne slikovne predstave i motivski prostor erotskih konotacija, gusto ispunjen hibridnim spojevima i prepletima ljudskih figura, delova tela, flore, faune ili izmaštanih bića. Iako na prvi pogled mogu izgledati disparatno naročito u interpretacijama različitih vizuelnih i stilskih referenci Omčine radove pre svega povezuje specifično uosećavanje sveta koje vode  delikatna, nijansirana psihološka i emotivna stanja i procesi stanja i čista imaginacija. 

Miroslav Karić



Bojan Đorđević je rođen 1981. godine u Beogradu. Diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedan je od osnivača Kolektiva Mubareć i grupe Art Brut Serbia. 

http://artbrut-inside.org/2017/02/24/omca/
NO – thingness
Emilija Radojičić

Otvaranje izložbe u ponedeljak, 4. marta u 19h

Emilija Radojičić je već deset godina aktivna na savremenoj umetničkoj sceni širom regiona. Od početaka vezanih za street art i perioda u kom postaje poznata pod pseudonimom EmaEmaEma ona se razvija i uživa u svom radu kroz crtež, grafiku, slikarstvo, fotografiju, multimedijske izraze… U skorije vreme ulazi u tehniku tkanja u kojoj nastaju nove serije Emilijinih radova.

“Sa tkanjem sam spontano počela oko 2014. godine u želji da eksperimentišem i polako premestim svoju praksu crteža u opipljiviju formu i prostor. Prve tkane radove sam izložila na svojoj samostalnoj izložbi Vis Major u umetničkom prostoru U10 u martu 2015. godine,
zajedno sa dotadašnjim crtežima. Kroz ovih par godina sam istraživala potencijale koje pruža tehnika tkanja i vuna kao materijal, a sada sam spremna za korak dalje. Izložba Nothingness koju otvaramo 4. marta u Remontu predstavlja momenat pre sledećeg velikog udaha, jer spremna sam za nešto novo.” Emilija Radojičić


Emilija Radojičić rođena je 1989. godine u Beogradu, gde trenutno živi i radi. Kroz skoro ritualno posvećivanje procesu stvaranja, u poslednjem periodu rada ispituje osećanja, vibracije, prirodne pojave i fenomene kroz koje se čovek reflektuje u cilju
nalaženja mogućih pozitivnih, često apstraktnih rešenja za svoje stanje.
Radi u poljima crteža, slike, objekata, instalacije i urbanih intervencija (murala). Do sada je realizovala mnoge samostalne i grupne izložbe, audio-vizuelne performanse, kolaboracije i publikacije.

Izlozba traje do 22. marta

LINKOVI:
instagram @emasdream

Mangelos iskustvo: Nadežda Kirćanski

Četvrtak, 21.3. od 18h

Na predstojećem razgovoru Nadežda Kirćanski, prošlogodišnja dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, prisutne će najpre upoznati sa svojim utiscima učešća na konkursu i programom studijskog boravka u Residency Unlimited u Njujorku. Takođe, publika će imati imati priliku da čuje nešto više o izlagačkim prostorima, izložbama, događajima koje je tom prilikom posetila, kao i o početku istraživanja za novi umetnički i kustoski projekat koji će krajem novembra predstaviti u galeriji U10.

detaljnije >>>
ANALIZA KOGNITIVNOG VIĐENJA KAO METOD LIKOVNE REKONSTRUKCIJE
Miloš Vujanović

Predstavlјanje doktorskog umetničkog projekta

Petak, 22. 3. 2019. u 18h

Miloš Vujanović predstavlјa doktorski umetnički projekat Analiza kongitivnog viđenja kao metod likovne rekonstrukcije, koji je usmeren u pravcunovih saznanja o tome kako čovek percipira prostor, predmete i pojave viđenog sveta, te kako te i takve informacije procesuira na spoznajnom (kognitivnom) nivou.

Osnovna teza Miloša Vujanovića jeste da je umetnost istraživanje te da se umetnost do sada uglavnom bavila istraživanjima kroz društvene poglede na svet, ali da bi trebala da se bavi istraživanjima uvažavajući podatke iz sveta prirodnih nauka, pre svega psihologije vizuelne percepcije.

detaljnije >>>
Say Cheese!
Željka Aleksić

Otvaranje izložbe u ponedeljak, 25. marta u 19h

Samostalna izložba “Say Cheese!” Željke Aleksić konciprana je kroz dva segmenta koja povezuju i prožimaju njena životno-radna i umetnička iskustva. Naime, pre odlaska na studije na likovnoj Akademiji u Beču, jedan od poslova kojim je obezbeđivala egzistenciju, bio je u lokalnoj prodavnici mleka i mlečnih proizvoda. Pravi, životni posao, kako voli da kaže, i neposredno okruženje ubrzo su postali više od mesta specijalizovane maloprodaje i odvijanja svakodnevne radne rutine. Počinje da pravi skulpture od sira, dokumentujući kroz fotografiju i video ambijent i atmosferu radnog mesta kao i novi proizvodni proces nastanka umetničkih dela. Skulpture, koje će za centralni motiv imati autoakt, prvi put je izložila u porodičnoj kući, a nakon otvaranja prisutna publika je mogla i da degustira njen umetnički rad. Priča o  iskustvu prodavačice ima svoj nastavak i tokom studija u Beču, gde nekadašnju radnu uniformu uvodi kao sastavni deo i materijal u umetničkoj ili, preciznije, slikarskoj praksi. Monohromne uniforme koristi sada kao platno, oslikavajući ih različitim motivima jakog kolorita istražujući tako oblikovanje identiteta u novim profesionalnim okolnostima.


Iz intervjua sa Željkom Aleksić objavljenom u publikaciji Artist work is/not paid work?!  

Razgovor vodila Jelena Micić, publikaciju objavile Jelena Micić i Carla Bobadilla.

Koliko profesija imate? Kako razumete pojam pravog životnog posla koji spominjete u jednom od vaših opisa rada? 
Način na koji razumete profesiju zavisi od vašeg iskustva. Predstavila bih se kao studentkinja Akademije likovnih umetnosti u Beču, koja je ujedno i frizerka, s nekadašnjim zanimanjem prodavačice, ali i sadašnjom profesijom čistačice. Iz trenutne perspektive, volela bih da se jednog dana moj rad i profesija ujedine u umetnosti. 

U vašim radovima otvoreno govorite o svojim zanatima, a kroz umetnost se bavite svojim životom. Kakav je odnos između umetnosti i života? 
Moja umetnička praksa se zasniva na mom ličnom životnom iskustvu, uključujući i moje prethodno obrazovanje, kao i poslove koje sam radila poslednjih nekoliko godina. Pošto dolazim iz radničke porodice, rad-posao je dominantna tema kojom se bavim. Svako ko živi u Srbiji veoma dobro zna da biti frizer podrazumeva rad na crnom. Radite u frizerskom salonu, ali ne dobijate platu preko svog bankovnog računa. Da bih mogla da finansiram svoj hobi, odnosno da kupim kameru, bila sam prinuđena da promenim profesiju i potražim posao koji će jasno definisati moj status.

U sva tri vaša rada (Hair, Say Cheese i Black work on white background) uključujete materijale koji se odnose na vaš posao.
Radim sa materijalima koje dobro poznajem. Da radim nešto drugo, onda bih bila neiskrena. A kada bih bila neiskrena, onda moj umetnički rad ne bi imao nikakvog smisla. Bez obzira na poroznost, rekla bih da koristim različite pristupe u upotrebi kose i sira. Pošto je sir kvarljivija roba, služim je u formi performativne skulpture, tako da je jedini način opstajanja kroz foto-video dokumentaciju. Kosa je znatno lakša, jer ako se pravilno tretira može potrajati mnogo godina.
U opisu rada Say Cheese! pomenuli ste da je rad zapravo dokumentacija radnih uslova i procesa rada.
Umetnik nije neko ko radi isti posao u fabrici 8 ili 12 sati dnevno, pet do šest dana u nedelji na istoj mašini ili traci. Umetnik radi svojim rukama, sa idejama i pravi rad. Možda ponekad uz pomoć mašine.

Da li je moguće oblikovati društvene procese?
Ako umetnik ima potrebu da govori o politici, društvu i da javno iznese svoje stavove kroz određene umetničke medije, zašto to ne bi i uradio? Na kraju, umetnik ima pravo da javno kaže šta god hoće, bez obzira da li oni koji konzumiraju njegov rad prihvataju ili ne. Duboko verujem da kroz umetnost menjam sebe i tako svet oko sebe.

Najnoviji rad koji ste predstavili 2018. godine bio je u obliku mini frizerskog salona u izložbenom prostoru. Da li je bila zarada za vaš umetnički ili frizerski rad? 
Sa Black job on a white background nisam imala neku posebnu zaradu, ni kao umetnica ni kao frizerka. To je bila moja pobuna. I htela sam da ukažem na problem nemogućnosti da kao građanin Srbije radite u Beču. Profit nije bio primaran.



Željka Aleksić (1989.  Knjaževac) trenutno je na drugoj godini studija konteksutalnog slikarstva na  likovnoj Akademiji u Beču (mentori Hans Ashley Scheirl i Gin Müller). U Knjaževcu je osnovala neformalnu grupu Centar za kulturu i umetnost K 019 uporedo se baveći svojim umetničkim istraživanjima reakcije lokalne sredine na egzibicionizam i voajerizam. Tako je rad sa izložbe ‘’RUPE’’ koja se bavi pomenutom problematikom podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja kroz otkup i postao deo umetničke zbirke Zavičajnog muzeja Knjaževac. Prva predstavljanja kao fotograf je imala na  brojnim manifestacijama u zemlji i regionu, a recentna predstavljanja uključuju i učešća na grupnim izložbama u Austriji. 
NEW TALENTS WANTED NOW

10 GODINA 100 KARAKTERA I TI
BOJANA S. KNEŽEVIĆ 


Malo retrospektivno okupljanje koje teži formi eksperimentalnog teatra u kojem ti učestvuješ.


Bojana S. Knežević je interdisciplinarna umetnica aktivna u domenu performansa, videa, audio – vizuelne instalacije i zvučne umetnosti. Njeni angažovani i participativni umetnički projekti fokusirani su na redefinisanje mnogostrukih društvenih stereotipa, skrajnute (ili skrivene) scene i glasove „ućutkanih”. Služeći se raznovrsnim medijskim eksperimentima, ona u svojim istraživanjima nastupa iz pozicije koju definiše kao hyperactive performer-recycler (hiperaktivna performerka – reciklatorka). U ovim projektima često pribegava prezentaciji i/ili kreiranju svojevrsnih (hibridnih) identiteta, koji imaju za cilj da potenciraju problematiku odnosa suprotstavljenih elemenata neke celine ili sistema. 

Preplavljena svim tim stvarnim ili virtuelnim identitetima sa kojima se susrela u svojoj praksi u proteklih 10 godina, umetnica se odlučuje na novi korak u svom istraživanju. U projektu Let’s just call it the new one ona locira i grupiše preko 40 karaktera iz svojih prethodnih radova i pristupa njihovoj rekonstrukciji svodeći ih na scenarije i tekstualne opise, a zatim uključuje nove identitete u njihovu interpretaciju. Ovaj participativni performans prvi put je prikazan pre dva meseca kao premijera, proba i svečani prijem performera u umetničkom prostoru K48 u Beču. Rezultati ovog događaja sada u novoj formi biće prikazani u Galeriji Remont. 

Svi ti karakteri čekaju vas da sa njima proslavite njihov novi rođendan, u četvrtak 18. aprila, od 19 do 22h. 

Bojana S. Knežević - interdisciplinarna umetnica, aktivna u polju videa, performansa, filma, zvučne umetnosti, audio-vizuelne instalacije i umetničke edukacije. Osnovne i master studije, smer Novi likovni mediji, završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a Interdisciplinarne umetničke doktorske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.Osnivačica NVO Femkanje. Živi i radi u Beogradu.
Svečana sala Rektorata Umetnosti u Beogradu, Kosančićev venac 29
Sreda 15. maj u 17h

Predavanje profesorke Ine Blom
I PRATITE TO - prave linije i infrastrukturni senzibiliteti

Na ovom predavanju Ina Blom predstavlja revolucionarnu kompoziciju Draw A Straight Line and Follow It američkog kompozitora La Monte Janga (La Monte Young) iz 1960. godine, odnosno promene koje je prava linija prouzrokovala u različitim medijima i kontekstima. Registrujući ga kao prekretnicu u dugoj istoriji pravih linija u modernoj umetnosti i njihovih uticaja na uslove i promene vitalnih perifernih sistema, Inin argument je da nas Jangov rad uvodi u nov i poseban oblik infrastrukturne senzibilnosti, koji u krajnjoj instanci može pružiti izvesna polazišta ka arheologiji savremenosti, orijentisane oko čulne sinhronizacije pa samim tim i čulnog poravnanja.

detaljnije >>>

University of Arts in Belgrade, Kosančićev venac 29
Wednesday 15th May at 17h

Prof Ina Blom public lecture
And Follow It - Straight Lines and Infrastructural Sensibilities

Abstract: In this lecture, I present La Monte Young’s groundbreaking 1960 composition Draw A Straight Line and Follow It (and the various permutations it engendered, across media and contexts) as a turning point in the longer history of straight lines in modern art and their relation to wider infrastructural conditions and changes. My argument is that Young’s work introduces a new and distinct form of infrastructural sensibility that may ultimately provide some points toward an archeology of a contemporaneity oriented around sensorial synchronization or alignment.

more >>>
Knjiga dežurstva
Marija Konjikušić

Na otvaranju izložbe, u sredu, 22. maja u 19h, umetnik - gost Aleksandar Denić uživo crta po školskoj tabli. 

Tri godine zaredom učesnik sam umetničke kolonije u Raškoj. Na izložbi su prestavljena dva zasebna rada nastala u toku te tri godine. Oba rada su povezana boravkom u maloj seoskoj školi, u selu Gradac.
Učesnici kolonije, umetnici različitih umetničkih senzibiliteta i opredeljenja se tu okupe da zajedno rade, razmenjuju iskustva i na kraju ostave radove gradu Raška, organizatoru same kolonije. Kao jednom od učesnika učinilo mi se zanimljivim da napravim interakciju između ova dva sveta, škole koja preko leta bez đaka deluje prazno, i umetnika koji tada nastanjuju ove učionice realizući nove radove.
Prvi predstavljeni rad je “Knjiga dežurstva 2000/2001” (2016) i predstavlja imaginarnu priču, ispričanu u vidu listanja zatečene knjige koju sam pronašla u samoj školi. Tokom boravka na koloniji saznala sam da je od nekad popunjene seoske škole, u samo poslednjih par godina, usled migracije mlađe populacije stanovništva iz sela u gradove, broj učenika naglo opao, tako da u momentu mog boravka tamo 2016 godine, broj đaka je pao na 12. Zamolila sam učesnike kolonije da mi pomognu da realizujem bizarnu priču o životu u školi, školi koja sa svojim malim brojem đaka ne može ni da izgleda kao da se u njoj odvija normalan rad i školski život.
Učesnici su u formi kratkih performansa isprojektovali situacije mogućih /nemogućih školskih događaja. Želela sam da kroz vizuelni zapis ispunim školu ponovo životom i različitim aktivnostima.
U drugom radu pod nazivom “Školske table” (2017-2018) zamolila sam kolege da na školskim tablama realizuju po jedan umetnički rad, u svom maniru i po slobodnom izboru. Svako je izabrao svoju učionicu i tablu. Cilj mi je bio da na kraju ostavimo đacima na tablama isti taj rad da ga i oni vide, kao neka vrsta zapisa našeg boravka u njihovoj školi i pokušaj komunikacije umetnika sa đacima, dve grupe koji se nikad ne prepletu u prostoru koji dele. 
Sam proces rada zabeležen je kratkim video klipovima, i fotografijom krajnjeg rezultata, i tako je dokumentovana cela akcija, a rezultat je 9 tabli umetnika koji su ostavili specifičan umetnički potpis na njima.
Umetnici koji su na tablama realizovali rad: Joškin Šiljan; Marija Bogdanović; Jovan Rakidžić; Maja Đokić; Aleksandar Jevtić; Nikola Pilipović MANEK; Irena Kovač; Goran Stojčetović i Aleksandar Denić.

Marija Konjikušić

Marija Konjikušić, rođena u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek Istorija umetnosti, i web dizajn na IT Akademiji u Beogradu. Fotografijom se bavi poslednjih 17 godina, a kao profesionalni fotograf radila je za Dom kulture studentski grad, Muzej Savremene umetnosti u Beogradu kao i freelance fotograf za različite institucije. Izlagala je na četri samostalne i više grupnih izložbi u zemlji. Trenutno živi i radi u Beogradu kao nezavisni istoričar umetnosti, fotograf i dizajner.

Predavač i idejni tvorac foto-radionice “Out of the box” koja se od 2015 godine odvija na različitim lokacijama u Beogradu.

web: https://cargocollective.com/leemarija

Izložba traje do 07. juna
Marija Šujica
ASTRONAUT U MENI

Otvaranje izložbe u ponedeljak, 10. juna u 19h



Astronaut u Meni je prostorna instalacija inspirisana poslednjim govorom holandskog fizičara i astronauta Vubo Oklsa (Wubbo Ockles), koji je emitovan na nacionalnoj holandskoj televiziji u maju 2014. godine. Tom prilikom, obraćajući se javnosti, Okls je predstavio Zemlju kao bolesnu i usamljenu planetu, gde, po njegovim rečima ‘’većina  ljudi nije svesna opasnosti u kojoj živi’’. Polazeći od Oklsovog govora, Marija Šujica svojim radom predlaže razmatranje retorike kojom smo istovremeno upozoreni i pozvani na odgovornost u trenucima krize. Astronaut u Meni promatra odnos tela, fizičkog i mentalnog prostora posmatrača, suprotstavljajući težinu, kao silu koja deluje na telo u gravitacijskom polju, težini kao emotivnom stanju. Ova prostorna instalacija je vremenski određena audio radom koji je ključ za kretanje kroz ambijentalnu postavku, a spremnost posetioca da se prepuste sugestijama i instrukcijama je od bitnog značaja za njegovo razumevanje.


Marija Šujica (Kruševac, 1981.) diplomirala je na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, a potom je master diplomu primila na Dutch Art Institute (Arnhem, NL). Njen rad je predstavljen u kontekstu koji ispituje granicu izmedju vizualne i izvodjačke umetnosti kao na primer Julidans  Festival (Amsterdam), WhyNot Festival (Amsterdam, NL), Kunstvlaai (Amsterdam, NL), JVE A Programme (Berlin, DE), De Appel (Amsterdam, NL), Extrapool (Nijmegen, NL), Raw Material Company (Dakar, SN), Hub Gallery (Belgrade, SR). Od 2016 godine članica je kolektiva Building Conversation sa kojima regularno sarađuje i nastupa. U svojim radovima bilo da se radi o instalaciji, performansu, audio ili tekstualnom radu, Šujica pribegava jeziku i tehnikama hipnoze kako bi dekonstruisala linearnost pripovedanja I na taj način stvorila interaktivnu narativnu strukturu. Središte njenog interesovanja su mehanizmi inkorporacije spoljašnjeg sveta u vidu mentalnih slika. Marija živi i radi u Amsterdamu.