Trenutno u galeriji
Početak iscrpnog i svakodnevnog rada na monografiji obeležilo je i kreativno druženje dvojca Racković – Burić. Sastali su se prvi put u Remontu i od tada se susreću redovno, skoro svakodnevno. U Remontu su se  vodili maratonski razgovori, ispovedanja, preslišavanja, praćenja. Sazrevaju ideje, sazrevaju ljudi.
Izložbom „DOSIJE: Nečovek“ fotograf Boris Burić daje svoje viđenje fenomena, neuhvatljivog i većini nejasnog čoveka ovog grada koji svojim življenjem uporno nešto govori i na nešto ukazuje.

*********************
Burić i Racković, dve vizije, dva različita filma, dva različita puta i tačka ukrštanja na istom polju. Inat. U inat umetnosti.

Boris Burić, autor izložbe „DOSIJE: Nečovek“

***********************
DOSIJE: Nečovek
Senzacionalno, silovatelj leševa. Otkrivamo!!! Horor ili magija?

Nikada se ne može reći: nema ništa da se vidi, nema ničega više da se vidi. Da bi se videlo nešto novo, treba znati videti, uprkos svemu. Uprkos uništenju i brisanju svega. Treba imati rendgenski pogled poput superheroja. I uz pomoć takvog ispitivanja – stvari počinju nas da gledaju iz svojih prostora u negativu i svojih Nevremena. Gde ne vladaju ni godine ni dani nego samo promene stanja i, gde se i kosti uvlače u užas.
Boraviti tamo gde svako izgubljeno telo počinje da traži onog koga je izgubilo. Dovoljno dugotrajno da traganje bude uzaludno. Dovoljno kratkotrajno da svaki beg postane nemoguć. Sve se, stoga, zamrzava na snimku života tokom smrti. To je možda kraj forenzičke estetike. Nekoliko sekundi i sve će se ponovo preokrenuti. Posledice te infracrvene svetlosti za oko koje traži. Posledice za oko koje se, prestavši da traži, zakiva za tlo ili se diže prema udaljenoj spomen kosturnici gde nema više nikoga.

I dovedoše ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.
Jevanđelje po Marku, 15:22

Nenad Johnny Racković