Trenutno u galeriji
TO SE KAŽE PRVO!
Katarina Popović

Otvaranje izložbe u ponedeljak 2. april u 19h

To se kaže prvo! nudi konačni javni i umetnički progovor o stanju istovremene zaraženosti i zaraznosti.
Boravi u jednoj, dodeljenoj, označujućoj i preplavljujućoj dimenziji, u pozitivnom HCV statusu, u “ne-ugroženom” životu, u nedodirljivosti, u nezaštićenosti.

To se kaže prvo! otkriva brutalne i konzervativne matrice proizvodnje i reprodukcije javnog diskursa. Napuštenost i prepuštenost postepeno nestajućoj socijalnoj državi, zdravstvenoj zaštiti, medicinskim radnicima. 

To se kaže prvo! ukazuje na društveni kontekst u kojem pozicija samostalnog umetnika, prekarnog kulturnog radnika, ne obezbeđuje egzistenciju koja omogućava samofinansirano lečenje, ali u isto vreme stvara mrežu socijalne podrške koja ipak uspeva da pronađe sopstvene putanje ka izlečenju. 

To se kaže prvo! prolazi kroz svakodnevicu bolesti i lečenja. Fragilnu i izuzetno nestabilnu samodisciplinu naizmeničnog potiskivanja i suočavanja, zaboravljanja i podnošenja, zanemarivanja i usredsređene pažnje. Stalnu smenu gutanja i prkosa, bespomoćnosti i osnaživanja.

To se kaže prvo! je pobuna protiv ćutanja i odbacivanja. Lična dužnost prema svima koji se još uvek nalaze ili će se tek naći u poziciji stigmatizovanog bolesnika.



Autorka: Katarina Popović
Producentkinja: Ksenija Đurović
Dizajner zvuka: Nikola Pavlović
Izložba delom realizovana u Praksi makerspace-u uz svesrdnu pomoć Karkatag kolektiva
Podrška: Stanica Servis za savremeni ples

Hvala: Zoe Gudović i Rekonstrukciji Ženski fond, Jovana Rakić i svim prijateljima i saradnicima na dugogodišnjoj podršci i velikodušnoj pomoći.


    Prateći program izložbe obuhvata radio emisiju Ženergija 5. aprila (18-20h) kao i dane u kojima će autorka biti prisutna u galeriji i dostupna za razgovor i lično vodjenje što će biti posebno najavljeno. 

Katarina Popović (1974, Beograd) radi u polju vizuelnih i izvođačkih umetnosti, i grafičkog dizajna u kulturi i aktivizmu. Od 2003 član ULUS-a, sekcije za proširene medije.
Njena multidisciplinarna praksa obuhvata: reinterpretaciju, preispitivanje i proširenje osnovne sintakse štampanih medija, procesni dizajn, interdisciplinarne projekte (Tiraž: 1-6; Ludačke košulje 1&2) i kolektivno autorstvo (Antižargon, Poligon)…
Radila je kao grafički dizajner za izdavače kao što su LOM, Vujičić kolekcija, Plato, Beograd; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Univerzitet u Beogradu; BITEF Teatar i mnoge druge. Bila je član uredničkog kolektiva Teorije koja Hoda – platforme za savremenu umetnost i teoriju (2012-2017) i grafički dizajner TKH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti (2007-2017). Predstavljala je svoj rad na izložbama (Grifon, Kooperacija ne korporacija, ITS-Z1; Nestajanje javnog prostora, Salon MUB; Press to Exit, Skopje, Through Red, SULUJ, Belgrade) i na festivalima (Co-festival, Ljubljana; Performa, Maribor; Kondenz, Off-frame, Beograd…). Sarađuje i učestvuje u istraživanjima i radnim procesima sa mnogim umetnicima i inicijativama na različitim umetničkim, aktivističkim i izvođačkim projektima (Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Tomi Janežić, Nicoline Van Harskarp, Nomad Dance Academy, Per.Art, Stanica servis za savremeni ples, Rekonstrukcija – Ženski fond, Stealth…). 

Kontakt: pismo.za.kat@gmail.com

Radionice dubinskog crtža sa Goranom Stojčetovićem

Šira primena crteža kao sredstva mentalne higijene. 
Crtež kao reflektivna mapa duševno-duhovnih stanja i procesa i samo crtanje kao fokusiranje misaonog toka.

Talenat za crtanje nije potreban!

Goran Stojčetović je umetnik koji je posvetio svoj rad istraživanju i shvatanju psihološkog aspekta umetničkog stvaralaštva. Kroz ličnu umetničku praksu razvio je poseban sistem tj. relacionu tehniku DUBINSKOG CRTEŽA koji već par godina praktikuje u saradnji sa timom psihologa i psihijatara na Klinici za psihijatriju Vojno medicinske akademije u Beogradu. 

Likovne radionice Dubinskog crteža održavaju se u okviru redovnog lečenja pacijenata Dnevne bolnice i Kluba lečenih psihoza Klinike za psihijatriju VMA i imaju značajno mesto u dijagnostičkom i psihoterapijskom tretmanu. U toku trogodišnjeg rada na klinici bilo je mnogo gostiju "civila" na radionicama. Od stručnog osoblja, studenata, učenika medicinskih škola, psihologa, novinara do studenata likovnih akademija i sociologije. Svi ti gosti su osetili i uvideli delotvornost i dalekosežnost principa Dubinskog crteža po njihov unutrašnji život. Takođe, brojnim likovnim aktivnostima u proteklih 20 godina sam crtao i razgovarao sa bezbroj ljudi različitog profila. Registrovao sam nekoliko opštih punktova u samom stvaralačkom činu koji su zajednički mnogim ljudima i samim tim osmislio sistem transformatora stvaralačke energije kroz crtež, koja se iznova i iznova izvlači u dnevni život čoveka i koristi mu za razvijanje i jačanje kreativnog potencijala, fleksibilnijem pristupu životu i spoznaji nesvesnih vizuelnih sistema koji umnogome utiču na kvalitet , odluke i stavove u svakodnevnom životu. (Goran Stojčetović)

Radionice Dubinskog crteža u Remontu bi omogućile da se ovaj princip rada po prvi put primeni i izvan bolnice. Svaki element crteža govori nešto o crtaču, o njegovom karakteru, modelima ponašanja, tendencijama,  unutrašnjim sadržajima i tenzijama, trenutnim stanjima. Crtanje može biti neka vrsta ‘pauze’ tokom koje se koncentrišemo i prebacujemo fokus sa haosa spoljnjih informacija na unutrašnja stanja i procese. Pored korisnog, terapeutskog i oslobađajućeg dejstva crtanja zanimljivo je i što će se kroz rad sa građanstvom i umetničkim “laicima” stvorati jedna sveža i drugačija umetnička produkcija.

Broj učesnika je ograničen!
Prijavite se za radionice na mail remont@remont.net 
Ili telefon +381 11 3223406
Podrška Asocijacija NKSS