Trenutno u galeriji
Izložba finalista Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos“


U ponedeljak 26.6.2016. godine u 19 h u galeriji Remont otvara se izložba finalista Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”. Učesnici finalne izložbe Nagrade DB Mangelos 2017. će pre otvaranja pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, nakon čega će žiri doneti konačnu odluku o dobitniku/ci Nagrade i saopštiti je na samom otvaranju izložbe.

Ovogodišnji žiri nagrade u sastavu: Ana Bogdanović (istoričarka umetnosti, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), Milica Pekić (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), Nina Simonović (umetnica, dobitnica Nagrade Mangelos za 2016.), Janka Vukmir (istoričarka umetnosti, kustoskinja i predsednica Instituta za suvremenu umjetnost, Zagreb) i Stevan Vuković (teoretičar umetnosti, Beograd)  odabrao je nakon prvog kruga žiriranja 16.5.  pet umetnika/ca u finalni krug selekcije za 2017. godinu. To su (prema abecednom redu): 

1.    Lidija Delić
2.    Ksenija Jovišević
3.    Nemanja Lađić
4.    Jelena Mijić
5.    Ivan Šuletić

U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" se organizuje i dodeljuje godišnje, pojedincu ili pojedinki, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja. Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena šesnaesti put.

Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" je podržana od strane Ministarstva za kulturu i  informisanje Republike Srbije.  


Finalisti:

Lidija Delić (1986, Nikšić), živi i radi u Beogradu. Doktorirala je na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2015. godine. Od 2012. godine aktivno radi kao član i organizator umetničkog prostora U10. Jedan je od pet dobitnika Henkel nagrade za Srbiju (2008). Dobitnica nagrade za crtež aukcijske kuće iz Rima, Gioielli di Carta (2010). Njen rad se nalazi u kolekciji ING Banke (ING), Amsterdam, Holandija i u kolekciji Akademije umetnosti u Novom Sadu. Izlagala na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu uključujući izložbe “I am where I should like to be”, Navigator galerija, sa Marijom Dragojlović, Beograd (2017); “Sunset Journeys” Circuloquadro, Milano, Italija (2017); “PARALLEL VIENNA 2015”, Alte Post, U10 grupna izložba (Beč, 2015); “LISTE Art Fair”, U10 grupna izložba (Bazel, 2015). U 2017. godini Lidija predstavlja Srbiju na 18. Međunarodnom bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM), u Tirani, u Albaniji.
http://lidijadelic.com/

“Konceptualno i strukturalno, moj rad počiva na intermedijumskom istraživanju povezanosti i odnosa između sopstvenih unutrašnjih procesa i prostora koji me okružuje. Smatram da lični unutrašnji prostor atmosfera, snova, sećanja i imaginacije može biti osvetljen, proširen i izmenjen transponovanjem u fizički prostor galerije. Polazna tačka mog pristupa je ideja da svet oko nas ne možemo razumeti kao sistem pre-definisanih predmeta i koncepata koje zatim naknadno racionalno biramo, već kao gustu mrežu nedovršenih procesa, u kojoj su očigledno stabilne stvari samo odraz stabilnosti njihovih slika. U radu me zanima da otvorim prolaz koji bi posetioca izveo iz jednog nivoa realnosti u drugi, iz fizičkog u čulni prostor, iz kolektivnog stanja u individualni fizički doživljaj.”





























Nemanja Lađić (1984, Beograd) diplomirao je na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2009. u klasi prof. Mrđana Bajića, a 2011. završio Transmedia program na Sint Lukas univerzitetu u Briselu. Nekoliko puta nagrađivan kao student. Izlagao deset puta samostalno i učestvovao na četrdesetak grupnih izložbi i festivala, među kojima su Tasmanian International Video Art Festival u Australiji, Prostori otstupanja Salon MSU, 8 načina da se prevaziđu prostor i vreme Salon MSU, Image Talks, Hasselt, Belgija i drugi. Bavi se prvenstveno video instalacijama, kroz koje istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na doživljaj vremena i prostora, kao i relativnost procesa opažanja u kontekstu tehnološki uslovljenog, digitalnog sveta.
http://www.nemanjaladjic.com/ 

“Osnovni motiv koji imam prilikom realizacije radova jeste da u nizu scena, mesta, situacija ili momenata pronađem tačku njihovog prožimanja. Ona može biti određena prostorom, vremenom ili nekom funkcionalnom karakteristikom elemenata. Ukoliko u nekom nizu variraju skoro sve karakteristike, to obično doživljavamo kao haos, neuređeno mnoštvo informacija. Zato se javlja potreba da se niz slika ili situacija sistematizuje. S jedne strane, moguće je selektovati one sadržaje koji imaju zajedničke odlike, čime se stvara filtrirana slika sveta. Ali, tek kada postavimo sebi zadatak da uočimo tačke prožimanja u naizgled sasvim različitim slikama, otvara se mogućnost da okruženje doživimo kao kuzalno povezano, celovito i smileno. U slučaju mojih optičkih instalacija, multiplikovane slike ili prostori simbolišu “suživot” mnoštva varijacija; u video radovima se nizovi fotografija ili video zapisa pretvaraju u arhive u kojima svaka scena postaje deo jedinstvene istorije ili “koreografski” uređene celine u kojoj su pokreti elemenata međusobno povezani. Taj efekat se može nazvati ”kaleidoskopskim”, jer niz slika koji čini kaleidoskop, sadrži upravo tu vrstu povezanosti i uslovljenosti.”


Jelena Mijić  (1989, Novi Sad) živi i radi u Beogradu. Završila je studije slikarstva na Faklultetu likovnih umetnosti u Beogradu.  Član je foto kolektiva Belgrade Raw i jedan od organizatora umetničkog rezidencijalnog programa MultiMadeira koji se dešava na portugalskom ostrvu Madeira. Najviše je interesuju nasumičnosti, neodređenost, participativnosti i haos u oblasti umetnosti. Bavljenje ovim temama povlači sa sobom i druga značajna pitanja, ona o autorstvu, imperativu originalnosti, genijalnosti i autoritetu umetnikove ličnosti, institucionalizaciji umetnosti i preispituje opšteprihvaćene postulate na kojima se zasniva umetničko delo.
http://cargocollective.com/jela

“Najviše me interesuju teme nasumičnosti, neodređenosti, participativnosti i haosa u oblasti umetosti, kao i pitanja o autorstvu, imperativu originalnosti, genijalnosti i autoritetu umetnikove ličnosti, institucionalizaciji umetnosti i preispitivanje opšteprihvaćenih postulata na kojima se zasniva umetničko delo.  U svom radu nikada ne težim da ilustrujem ili dokažem unapred zadate okvire ili pretpostavke. Podstaknuta konkretnim mestom, trenutkom ili situacijom, radim sa, za tu situaciju, specifičnim i dostupnim sadržajem, na kraju ga pretačući u umetničku formu, koja veoma često nije konačna, nego je samo jedna od faza ili inspiracija za početak novog rada.  Korišćenje tradicionalnih i/ili klasičnih metoda za konstrukciju slike u radovima koji se zasnivaju na nasumičnosti, igri, slučaju i participativnosti publike i slučajnih prolaznika rezultira radovima koji su naoko i formalno veoma klasični, ali su suštinski apsurdni i cinični.” 
Ivan Šuletić (1982) je vizuelni umetnik, živi i radi u Beogradu.  Završio je diplomske (2007), specijalističke (2009) i doktorske umetničke studije (2015) na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivača i urednika internet magazina za savremenu umetnost "Supervizuelna". Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radi kao asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
https://ivansuletic.wordpress.com
 
“Bavim se istraživanjem savremenih čitanja pojmova prostora, mesta, identiteta, ali i nekim ključnim tačkama lokalne političke istorije. Veoma mi je važan odnos sadašnjeg trenutka i nasleđa istorije umetnosti i naše savremen istorije, ali i sadašnjice i opštih pojmova grada, spomenika, arhitekture… U svom radu najčešće polazim od digitalne slike, ili digitalne skice, ali ishodište nalazim, barem u dosadašnjem radu, u medijima kao što su uljana slika i crtež. Sliku i crtež u kontekstu svog rada najpre shvatam kao procedure, čiji postupci u mnogome određuju konačni oblik rada i načine njihove prezentacije.”


Ksenija Jovišević (1988, Beograd), diplomirala na osnovnim i master studijama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Gordana Nikolića. Trenutno gostujući student na Sädelschule, Fakultetu likovnih umetnosti u Frankfurtu, u klasi profesora Willem de Rooij-a. Ima ostvarena brojna samostalna (Međuvreme, galerija Zečević; Zamisli želju, galerija Treći Beograd, Velika težnja, Galeriji 73, Beograd, Srbija...) i grupna izlaganja ( RAW, Bazel, Švajcarska; Remembering in Form, Frankfurt/M, Nemačka; 5 Hours Show, Rejkjavik, Island; Amsterdam Drawing, Holandija; Drawing Now, Pariz, Francuska...)
http://ksenijajovisevic.tumblr.com/ 

“Svi moji radovi rezultat su pokušaja da suprotstavim sveprisutna pitanja egzistencije. Radovi naglašavaju amorfnost i temporalnost harmonizacije, kao i beskrajnu mogućnost poigravanja rešenjima i odgovorima, nakon kojih prelaze u domen novih problema i pitanja. Istražujem razne medije u okviru sopstvenih interesovanja za beskonačno kao moguće, dovodeći u pitanje čovekovu potrebu za stvaranjem granica tamo gde ne postoje, radi dokazivanja sopstvenog postojanja i mogućnosti lakšeg percipiranja sveta oko sebe.”