Kolektiv Mu60 – Jutros već su drugi mladi



Novi prostori emancipacije
Slađana Petrović Varagić

Fabrika Mladost – trikotaža i konfekcija Požega osnovana je krajem pedesetih godina prošlog veka (1958), u periodu kada se u Jugoslaviji već uveliko sprovodi snažan proces obnove ratom razrušene zemlje, podsticanja njenog ekonomskog razvoja, ali i opismenjavanja stanovništva. Proces opšte modernizacije zemlje imao je za cilj ublažavanje društvene nejednakosti, međutim od polovine pedesetih u Jugoslaviji se sprovodi niz ekonomskih reformi, koje se upravo mogu tumačiti kao zametak potonjih procesa post-socijalističke tranzicije.[1] Tokom perioda šezdesetih i sedamdesetih godina prati se proces postepene društveno-ekonomske liberalizacije. Gledajući na ovaj period, današnje kulturne prakse kolebaju se između dva polariteta „ideološkog jednoumlja“ i „ekonomskog blagostanja“, a najčešće ostaju na nivou sentimenata – jugonostalgije i utopije humanijeg sveta. Sam fenomen „blagostanja“ reflektuje ambivalenciju dveju utopija – utopije proizvodnje i utopije potrošnje. Dalje, put od jedne utopije ka drugoj anti-utopiji, od komunizma do konzumerizma, vodi ka „individualnom blagostanju“ koje potire prvobitne premise jednakosti. Kasniji procesi u osamdesetim i devedesetim podsećaju da je suočavanje sa „utopijom“ i pokušaj demokratizacije društva, skupo plaćen (ras)prodajom infrastrukture izgrađene u periodu socijalizma. Podržavljenje društvene imovine vodilo je ka procesima privatizacije, a pitanja jednakosti klase, zamenjena su pitanjima „jednakosti nacije“, što je dalje vodilo raspadu multinacionalne države.

Fabrika Mladost Požega, poput brojnih drugih fabrika širom Jugoslavije, predstavljala je osoben socijalistički mikrokosmos, gradeći među svojim radnicama/ima specifičan osećaj pripadnosti, solidarnosti i važnosti sopstvene uloge u sveopštem društvenom razvoju. Industrijalizacija društva stvorila je specifične načine života, uticala na emancipaciju žena unutar manjih patrijarhalnih i ruralnih sredina. Kasniji procesi deindustrijalizacije i zatvaranja fabrika degradirali su uspostavljene vrednosne okvire, a generacije radnica koje su nosile borbu za status radne žene, danas bolno prihvataju saznanje da njihova žrtva nema vrednost za današnje i buduće generacije.

Izložba Jutros već su drugi mladi u galeriji Remont, treća je izložba rastućeg neformalnog kolektivaMu60 – Mladost u šezdesetim, koji svojim delovanjem kritički istražuje društvene fenomene posleratnog jugoslovenskog perioda i sećanja na njih transponuje u polje savremene umetnosti. U okviru višegodišnjeg istraživačko-umetničkog procesa, baveći se nasleđem i arhivom tekstilne fabrike Mladost kroz raznovrsne pristupe i medije umetničkog izražavanja, kolektiv Mu60 iz godine u godinu postaje brojniji. Istraživanje teme kolektiviteta u polju radnih odnosa, samoupravljanja i ženskih radnih zajednica, doprinelo je formiranju kolektivne zajednice umetnika/ca tj. radnika/ca u polju savremene umetničke prakse. Zajednički narativ kolektiva jeste povest fabrike Mladost, a ono što ih dodatno ujedinjuje jeste odnos lične odgovornosti prema zajednici i potreba za uspostavljanjem novih prostora emancipacije. Bogati izvori arhivske fotografije i artefakata vezanih za istoriju fabrike, sačuvani u javnim i privatnim arhivima, „ženski glasovi“ intervjuisanih bivših radnica, predstavljaju značajan audio-vizuelni arhiv pogodan za propitivanje društvenih vrednosti i odnosa zajednice prema sopstvenom nasleđu.

Kroz rad sedam umetnica i umetnika iz Požege i Užica, na izložbi Jutros već su drugi mladi biće predstavljena različita individualna istraživanja i kolaborativne prakse, koje za polazište imaju lokalnu temu sagledanu kroz sudbinu jedne fabrike, a koja različitim autorskim pristupima bivaju prevrednovana u univerzalne teme koje se tiču humanijeg i odgovornijeg društva. U traženju novih združenih metoda destabilizacije trenutnog stanja, obeleženog rasprodajom prirodnih javnih dobara kao što su zemlja i voda, umetnička produkcija koja nastaje u okviru kolektivne platforme Mladost u šezdesetim, iz polja nostalgije i pasivnog sentimenata nastoji da pređe u polje akcije kroz istraživački proces unutar kolektivnog delovanja. Uodnošavanje prema samom pojmu mladosti, koji je u ovom slučaju emanacija zajednice, solidarnosti i nade, uvek obitava na granici sa sentimentom i žalom za vremenom kojeg više nema. Tako i sam naziv izložbe Jutros već su drugi mladi, pozajmljeni stih iz pesme Arsena Dedića (O, mladosti, 1971), ukazuje na ambivalentnost između nostalgije za prošlim i nade u buduće.

Projekat „Mladost u šezdesetoj“​ je započet 2018. u okviru programa „Hrabri iskoraci u novim kulturnim praksama“ Fondacije Jelena Šantić, a izdavanje knjige „Priče iz Mladosti“ koja će biti predstavljena u toku izložbe podržao je „Rekonstrukcija – ženski fond“.


[1] takvu tezu iznosi B. Dimitrijević u Branislav Dimitrijević, Potrošeni socijalizam. Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), Beograd, 2016.

[2] Da li se može reći lična istorija budući da se život i dalje živi i proživljava u različitim kontekstima i u doticaju sa raznim ljudima iz čijeg se međusobnog odnosa zapravo istorija i gradi i protok vremena računa?

[3] Samim tim kolektivnom istorijom čiji je sastavni deo.  



Miloš Bojović je rođen u Požegi, u Srbiji. Bavi se istraživanjima u domenu fotografije, filma, videa i zvuka. Završio osnovne studije Srpske književnosti sa južnoslovenskim knjževnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu (2016). Student je master programa Fotografija i Time-based mediji na Faculty of Arts and Design (FUD, UJEP) u Usti nad Labem, u Češkoj Republici. Tokom 2019. godine, kao stipendista Erasmus Mundus Joint Masters programa odlazi na razmenu studenata na The Strzemiński Academy of Art Łódź (ASP Łódź), u Lodzu, Poljska. Izlagao je u zemlji i inostranstvu.

Sreten Vuković, snimatelj, montažer, vizuelni umetnik. Bio je direktor fotografije, snimatelj i montažer nekoliko dokumentarnih i eksperimentalnih filmova i serijala. Bavi se videom, animacijom, fotografijom, grafičkim i veb-dizajnom. Radio je za više televizijskih i produkcijskih kuća u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi predstavljeni su na više filmskih festivala i samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Milica Đorđević, fotografkinja i vizuelna umetnica. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu (primenjena grafika/atelje fotografija) u klasi profesora Branimira Karanovića. Izlagala više puta samostalno, kao i na kolektivnim domaćim i međunarodnim izložbama. Više puta nagrađivana za svoj rad. Živi i radi u Požegi.

Slobodanka Milošević, diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grafičkom odseku 2012. godine. Na istom fakultetu 2014. diplomirala na master studijama iz oblasti crtanja. Izlagala više puta samostalno i na više od 30 kolektivnih izložbi. Nagrađivana više puta za svoj rad.

Vojislav Nedeljković, diplomirao je 2006. na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, likovni odsek, smer grafika, u klasi profesora Zorana Jovanovića Dobrotina. Izlagao je više puta samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu.

Uroš Pavlović je rođen u leto ’86. godine u Požegi (SFR Jugoslavija). Diplomirao je na grafičkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu, 2010. godine. Živi u Beogradu. Crta, ilustruje, dizajnira po potrebi i igra mali fudbal.

Jelena Prljević je umetnica iz Srbije čija se praksa zasniva na istraživanju u okviru medija crteža, animacije i instalacije. Završila osnovne studije, odsek slikanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013) i master studije na School of Fine Arts, Univerzitet u Konektikatu, SAD (2018). Od 2019, Prljević profesionalno zastupa Galerie Liusa Wang u Parizu. U Njujorku 2018. godine, zajedno sa umetnicima Natašom Prljević i Džošuom Nierodžinskim, inicira osnivanje kolaborativne platforme HEKLER. Pored nekoliko samostalnih izložbi, učesnica je više nacionalnih i internacionalnih grupnih izložbi, kao i kolaborativnih projekata. Njen prvi animirani film Sisterhood prikazivan je na više filmskih festivala u Evropi i SAD od kojih se izdvajaju Queens World Film Festival, Njujork, SAD (2020); SEE a Paris -South East European Film Festival u Parizu (FR) (2018); Balkanima 2018 i dr. Trenutno živi i radi u svom selu Ljubanje, Srbija.  www.jelenaprljevic.com

Slađana Petrović Varagić, diplomirala na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, na odseku za istoriju umetnosti. Magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na grupi Studije Filma i medija. Kustoskinja i producentkinja u oblasti vuzelnih umetnosti i filma.


Predstavljanje knjige “Priče iz mladosti”


Knjiga „Priče iz Mladosti“ objavljena je uz podršku Rekonstrukcija – ženskog fonda (RŽF) u okviru programa Specijalni fokus, a nastoji da zabeleži nečujne „ženske glasove“ − živu reč bivših tekstilnih radnica fabrike „Mladost“ u Požegi. Njihove priče su svedočenja o izgradnji razrušene zemlje nakon rata, o emancipaciji društva, o borbi za jednakost, o emancipaciji žena i borbi za ženska i radnička prava, o izgradnji zajednice. Objavljivanjem ove knjige priča nastalih kroz transkripciju intervjua sa bivšim radnicama „Mladosti“ koji su vođeni u periodu od 2018. do 2021. godine, ostaje sačuvana oralna istorija sagledana iz ugla žena zaposlenih u tekstilnom sektoru u Srbiji i Jugoslaviji. Priče na specifičan način, ponegde više ili manje intiman, govore o ulozi fabrike u životu jedne manje zajednice i u životu svakog pojedinca, o načinu rada, problemima sa kojima su se suočavale žene radnice obnašajući više uloga – zaposlene žene, političke radnice, poljoprivrednice, supruge, majke, ćerke i slično, dok istovremeno daju jasniji uvid u organizaciju posla u velikoj tekstilnoj fabrici, o podeli rada, radu na učinak – normu, o hijerahiji, ali i o jednakosti.

Priče iz Mladosti u knjizi pričaju: Zlata Aleksić, Danica Babić, Gordana Bajić, Milesa Bojović, Ema Ilinčić, Ružica Korać, Zoran Luković, Olga Marković Šumarka, Staka Novaković, Božana Petrović i Vesna Petrović (za Radmilu Ilić).