LIFT

Jelena Ilić

16. 5-4. 6. 2022.


Odnos umetnosti i života je kompleksan i tumačen različito kroz društvenu istoriju. Sa jedne strane menjalo se shvatanje njene ontologije i funkcije u društvenim sistemima, a sa druge, svaki stvaralac ima ličnu liniju razgraničenja umetničkog i egzistencijalnog. Pejzaži granice su autentični i dinamični. Od umetnika kao profesionalnog radnika do potpunog stapanja u življenju kao umetničkom aktu.
Izložba LIFT otkriva upravo to polje granice i pretakanja. Ne postoji napor ka uobličenju konačnog umetničkog rada već sadržaj izložbe ostaje da levitira i prikazuje umetnicine težnje, misaone alate, načine kontekstualizacije – amorfni sadržaj stanja i mogućnosti spoznaje. U tom smislu ovu izložbu možemo definisati kao intimnu ispovest o graničnom pejzažu umetnice – domaćice – majke Jelene Ilić.


Posle izložbi “Po kući” i “Igralište” ovo je treća Jelenina izložba ovog tipa. Iako je akademski slikar koji pretežno stvara u polju slike, crteža i objekata karakteristično je da je za prikazivanje intimnog, disperzivnog stanja elaboracije svaki put koristila fotografiju kao medij kojim je kadrirala delove realnosti i otkrivala nam “svoj umetnički pogled” na život i svoje životne uloge.



LIFT

Vozim se liftom
Ulazim i izlazim
Vozim se gore, vozim se dole
Vodim jedno dete u školu, drugo u obdanište, s trećim idem napolje
Idem u prodavnicu, idem kod mame i tate, jurcam Žurim
U liftu sam sama. Trenutno.
50 sekundi pauze. Do prizemlja.

Pratim i beležim svoj život.
Pretvaram svoju svakodnevicu u likovni rad.
Izlazim iz kuće, nosim fotoaparat svuda sa sobom.
Radim. Kroz objektiv, sve je drugačije.

Svaki dan
Po nekoliko puta gore – dole,
svuda moram liftom.
Lift je ozbiljno prevozno sredstvo ako živiš na 17. spratu.

Fotografišem lift.
Slikam ljude u njemu, scene iz života, detalje lifta.
Sve što uđe u kadar, zanimljivo je.
Crtam kroz objektiv.
Neplanirano, potrajalo je godinama ovo beleženje života „van kuće“.
Posle dve serije fotografija u kući, javila se potreba da izađem sa aparatom.
Isti je pristup radu – dnevnički, jer pratim kroz duži vremenski period jedan isti prostor, u njemu primećujem i beležim promene, a najvažnija mi je likovnost. Beležim ritam našeg života, mog života u porodici.
Sa“ liftom“ sam izašla iz kuće, ušla u javni prostor. Odmah tu, na 3 koraka od stana

.Fotografišem detalje lifta kao crteže.
Fotografišem svoju decu. Sebe u ogledalu.
Prijatelje koji nam dolaze u goste, i komšije iz zgrade, ljude koje poznajem baš iz lifta.

Likovni elementi na metalnim vratima lifta, izgrebanim i izlizanim, tragovi ljudi i vremena.
Znakovni jezik lifta – dugmići starog i novog dizajna, slova, brojevi… Kutija, “telo lifta” – prostor u koji ulaze ljudi.
Hvatam trenutke svakodnevnog života, skoro žanr scene – kese iz prodavnice, ljubimci, bicikl, kese sa đubretom, kolica za pijacu, …
Lift je, samo naizgled, uvek isti.

-Jelena Ilić


Jelena Ilić rođena 1973. godine u Zemunu. Diplomirala i magistrirala slikarstvo na FLU u Beogradu, 2008. godine.
Član ULUS-a od 2004. Imala sedamnaest samostalnih izložbi i učestvovala na više grupnih.