Igor Ripak – (…)

(18.1-5.2.2021)


‘To je ono što je novo: prošlost kao sveprisutnost, sada, ovdje, u svemu, za svakoga. Prošlost koja je aktualnija od sadašnjosti i neizvjesnija od budućnosti. Prošlost o kojoj je svatko pozvan da sudi, da je se na vlastiti način sjeća, razumijeva i (re)kreira. Prošlost koja čak više nije ni dimenzija vremena, nego je, naprotiv, kulturni artefakt.’

Boris Buden


Sećanje je postalo kolektivna mantra, zamenilo je povest, i istrorija je izgubila monopol nad tumačenjem prošlosti. Svi imamo pravo na poimanje našeg kolektivnog sećanja, pri čemu se politizacija potkrala kao prirodni deo ovog procesa. Sećanje se konstantno koriguje, dopunjuje ili se nepodobne činjenice izostavljaju. Ono se ponavlja iznova i iznova, a svakim ponavljanjem biva sve udaljenije od činjenica na kojima se njen prvobitni mit zasniva.

Igor Ripak (1982, Zrenjanin) je umetnik i fotograf. U svom radu se koristi transformativnim procesima transmedijalne adaptacije sa akcentom na sociopolitičke teme koje oblikuju našu realnost. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču 2020. godine, u klasi prof. dr Jaira Martina Gutmana. Dobitnik je nagrade Preis der Akademie 2020. godine na istoj akademiji. Radio je kao set fotograf na nagrađivanim dugometražnim i kratkometražnim filmovima (Min faster i Sarajevo, Refugee 532). Koautor je teksta predstave „Jedan zarez nešto“ postavljene u Beogradu u produkciji LeStudija. Živi i radi na relaciji Beč – Zrenjanin.



Program podržali / Supported by:

International Relief Fund of the German
Federal Foreign Office, the Goethe-Institut

Ministry of Culture and Information of Republic of Serbia

FfAI Foundation for Arts Initiatives