Koristeći se principima stilskih vežbi, slovenački fotograf i umetnik Jaka Babnik pravi fotografije koje, na prvi pogled, izgledaju čisto, formalno savršeno, estetizovano. Istovremeno, one su prožete samoironijom jer umetnik stvarajući ih uviđa da, koliko god se trudio, nije imun na vlastite naučene kulturne kodove koji utiču na njegov rad. Serija fotografija Stilske vežbe nastala je kao rezultat (samo)preispitivanja ontologije fotografije i umetnikove vizuelne percepcije koja neminovno zavisi i formira se u skladu sa utvrđenim vizuelnim kodovima, (pred)memorijom koja određuje svakog pojedinca i naučenim načinima konzumacije slika.

Ova serija fotografija je polazna tačka za objavljivanje tematske publikaciju Stilske vežbe koja obuhvata veliki broj eseja, članaka i diskusija o konvencijama vizuelne kulture i šire društveno-političke sfere. Neki od autora su: Miha Colner, Miroslav Karić, Davor Konjikušić, Borut Krajnc, Tevž Logar, Roberto Muffoletto, Peter Rauch, Darko Šimičić, Jožef Školč, Miško Šuvaković, itd. Prilozi su na engleskom, slovenačkom, srpskom i hrvatskom jeziku.

Publikacija će biti dostupna publici u galeriji tokom trajanja izložbe.

“Na neki način, ova serija fotografija je rezultat vežbi u poznavanju teorije umetnosti koja je nezaobilazno sredstvo za kreativni rad u široj oblasti vizuelne kulture. Istovremeno, teorija umetnosti je osnova za utvrđivanje pravila, obrazaca i formula koje umetnici i stvaraoci, hteli to ili ne, moraju da slede jer su dokazano delotvorni. Stoga, Babnik sprovodi umetničko istraživanje u kom se prvenstveno okreće sebi i sopstvenoj vizuelnoj percepciji. Time uspostavlja diskurs o ontologiji fotografije i vizuelne kulture, promišljajući takođe o znanju, iskustvu, kultivisanoj estetici, simbolima i (pred)pamćenju koji određuju svakog pojedinca i njegov ili njen način konzumiranja slika. Takođe se okreće (samo)ironiji i humoru jer je svestan da ne može, koliko god se trudio, biti izuzet od svog naučenog kulturnog koda koji duboko utiče na njegov rad, bilo da se radi o umetničkom stvaralaštvu ili komercijalnim projektima.

Uz veliku dozu samorefleksije, Babnikova serija postavlja neka od osnovnih pitanja o fotografiji i vizuelnoj kulturi, kao što su: Šta čini dobru i efektnu fotografiju? Koje su norme, konvencije i formule u vizuelnoj kulturi? Kako se u svakodnevnom iskustvu mogu pratiti fenomeni takozvane „naučene predvidljivosti“? Da li je većina društvenih normi potpuno predvidljiva, do te mere da se ishod može anticipirati na osnovu prethodnog intimnog ili kolektivnog istorijskog iskustva i znanja? Babnik s tom pretpostavkom nadilazi fotografiju i fotografski medij i, baš kao i u časopisu Fotografija je simbolična (2020), ponovo se okreće izdavanju štampanog medija, koristeći njegovu formu i strukturu za preispitivanje teze o „naučenoj predvidljivosti”.”

– Iz teksta Mihe Colnera