Skip to content

FRLJANJE JEZIKOM

30. 1 – 31. 3.

Umetnici: Dina Belančić, Sonja Blagojević, Goran Dimić, Šejma Fere, Borjan Grujić, Lamija Halilaghić, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Isidora Lazić, Nevena Ostojić, Nikola Radosavljević, Jelena Radović, Milica Rakić, Miloš Stošić, Sonja Šurbatović, Marko Ubović, Milena Zović

Kustoskinja: Marija Radoš

Savremena umetnička praksa neophodno koketira sa verbalizacijom. Već decenijama se traga za novom terminologijom koja bi ispratila kretanja i istraživanja u umetnosti. Pokušaji da se vizuelno i verbalno uskladi najčešće unose zabunu u komunikaciji umetnika-stručnjaka-publike. Primera je bezbroj, a u vreme digitalizacije, kada se npr. programeru daju zadaci da klasifikuje pojmove/terminologiju savremene umetnosti za baze podataka, izbor ključnih reči zapravo onemogućava svaki rad i često je komičan.

Takođe, u debatama kada su učesnici pripadnici različitih generacija, često dolazi do nesporazuma. Starije generacije upotrebljavaju termine koji mlađima nisu jasni, mlađi pokušavaju da savremenu terminologiju primene na prethodni period kada o tome nije bilo svesti (ni potreba). Neke inicijative su toliko nove da ih je teško terminološki objasniti pa se upotrebljavaju reči preuzete iz drugih nebliskih sistema komunikacije. Ko se kako snađe u tom slobodnom tumačenju. Sve u svemu, ova bolna tačka savremene umetnosti, unosi opštu konfuziju, naročito kada tome dodamo i često nedefinisane funkcije tekstova koji se produkuju.

Ideja istraživačkog projekta „Frljanje jezikom“ nastala je kao potreba da se suoči sa tom nelagodnom situacijom, preispita jezik, značenja, identifikuju (gde je moguće) zablude i bolja rešenja, da se pokuša da definiše, predloži novi tezaurus. Projekat je zamišljen kao dinamičan program gde bi se, pored tematske izložbe u galeriji, kroz različite formate (elektronske, debatne, prezentacione, radioničarske i sl.) pretresla problematika i ponudila neka rešenja. Program započinje izložbom radova petnaestak autora koji su odabrani putem otvorenog konkursa. Radovi su realizovani u različitim medijima, svi apostrofiraju i problematizuju neki od specifičnih aspekata ove teme kao i dela društvenosti na koji se odnose.

Zbog veze jezika, percepcije i mišljenja, razmatranje mogućnosti i načina „osobađanja jezika“ je zabavan, inspirativan, kreativan i mentalno oslobađajući poduhvat na koji pozivamo i kolege i publiku.

Tokom dva meseca istraživanja u Remont galeriji prikupljaće se predlozi za novi tezaurus srpske savremene umetnosti – dobrodošli su primeri, primedbe, zapažanja i ideje za buduće definisanje.

Razgovori, radionice i druženja će biti posebno najavljivani!