otvaranje 5. jul 2021.
izložba traje do 30. jula 2021.
U ponedeljak 5. jula 2021. u 19h u galeriji Remont otvara se izložba finalista Nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”. Učesnici finalne izložbe Nagrade DB Mangelos 2021. će pre otvaranja pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, nakon čega će žiri doneti konačnu odluku o dobitniku/ci Nagrade i saopštiti je na samom otvaranju izložbe.
Ovogodišnji žiri, koji je radio u sastavu: Katarina Kostandinović (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kulturni centar Beograd), Teodora Jeremić (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja, Beograd), Dejan Vasić (likovni kritičar, samostalni kustos i urednik likovnog programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Beograd), Boško Bošković (samostalni kustos, Njujork), Dr. um. Milica Ružičić, (profesorka na Beogradskoj akademiji poslovno umetničkih strukovnih studija i dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2004. godinu) u prvom krugu žiriranja je odabrao 5 finalista i finalistkinja. To su (prema abecednom redu):
Luka Cvetković
Stefan Lukić
Jelena Micić
Arpad Pulai
Tijana Radenković
U drugom krugu žiriranja članovima žirija se pridružuje i Amy Rosenblum Martin, nezavisna kustoskinja iz Njujorka. Amy je sarađivala je sa brojnim muzejima i galerijama uključujućiPérez Art Museum(Majami), The Bronx Museum, MoMA, Guggenheim, The Met, MCA Chicago, The Hirshhorn, National Portrait Gallery (London), MARCO (Monterrey, Mexico), Reina Sofía (Madrid), MACBA (Barselona), MALBA (Buenos Aires), Kunsthaus Bregenz (Austria) a nedavno je bila i gostujuća kustoskinja-saradnica Dr. Nicole R. Fleetwood na izložbi “Marking Time: Art in the Age of Mass Incarceration” u MoMA PS1.
U saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” se organizuje i dodeljuje godišnje, pojedincu ili pojedinki, u vidu studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u trajanju od 8 nedelja. Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena dvadeseti put.
Finalisti:
Luka Cvetković
Luka Cvetković (1995, Ričmond, SAD) zavrišio je osnovne i master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u klasi Mrđana Bajića. Učestvovao je na samostalnim i grupnim izložbama, među kojima se izdvajaju: Radovi na sceni, Praško Kvadrijenale 2019 (CZ); IT IS YOUR BIRTHDAY, 2019 (RS), Vistula is Burning, 2020 (PL) i 1999 – The Oracle Told Me I Would Fall In Love With The One 2019 (SLO). Zbog potrebe za širim dijalogom 2018.godine sa grupom umetnika, kustosa i dizanjera osnovao je “Institut za Aplauz”, kolektiv čiji je fokus istraživanjabiopublikaiumetnostujavnomprostoru. Dobitnik je više nagrada i stipednija, između ostalih (Nagrada za specijalnu kreativnu inovaciju i Stipendija Hans Wilsdorf Fondacije). Trenutno je student dvogodišnjeg master Programa “WORK.MASTER – savremene umetničke prakse” na Univerzitetu umetnosti i dizanja (HEAD) u Ženevi pod mentorstvom Martena Spangberga i Anselma Frankea. Takođe, Luka je specijalni predavač u okviru studentskog programa Univerziteta umetnosti u Londonu (UAL).
Smiling Firefighters je performans koji se bavi banalnošću participacije u kolektivnom neznanju, pod pretpostavkom da političke, socijalne, ekološke i lične (intimne) požare najčešće uočavamo samo kao sliku neispravnih sistema; onih koji bi požare trebalo da gase. Stoga se performans može razumeti kao dizajniranje kvara sistema. Sa druge strane performans propituje oblike performativnosti unutar izložbe kao umetničke manifestacije sa željom da granicu između izložene umetnosti i naših kolektivnih performativnih uloga unutar umetničkog sistema učini radikalno vidljivom. U postavci aktulene izložbe finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” predstavljena je i dokumentacija Cvetkovićevog performansa Honey, I’m home koji se, po rečima umetnika, odnosi prema pasivnom posmatraču, neprisutnom vatrogascu, svima koji podmeću požare, a da toga nisu svesni.
Stefan Lukić
Stefan Lukić (1985, Užice) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2018. godine. Treću godinu osnovnih studija proveo je na razmeni na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Trenutno je na master studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Učestvovao je na master klasu na Kraljevskoj akademiji u Amsterdamu 2019. godine. Dobitnik je nagrade za slikarstvo na FPU za 2016. godinu. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, između ostalih: „Veličina (ni)je bitna!“ u alternativnom prostoru Kvaka 22, „Međuprostor“ u Umetničkom prostoru U10, „YUGOnostalgija“ u Narodnom pozorištu Užice, „Lice i naličje“ u Narodnom muzeju u Kragujevcu. Grupno je izlagao u Parizu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu…Trenutno živi i radi u Beogradu.
Pobeda (ni)je umetnost! // Victory is(not) art! Ova parola je ujedno i naziv najnovijeg crteža-događaja Stefana Lukića, čije će se privremeno zaustavljanje dogoditi 5. jula. 2021. godine. Njegov tok može se pratiti putem instagram profila stefanlukic.art. Ovo je umetničko delo u NASTANKU se sastoji iz sage performansa, pop-up izložbi, intervencija u javnom prostoru, instalacija, video radova, fotografija, slika i crteža…U njemu, kako navodi umetnik, želi da glorifikuje PUT u odnosu na CILj, pokušaj u odnosu na pobedu! „Da je Sizif izgurao kamen, bio bi anoniman.“
Jelena Micić
Jelena Micić (*1986., Knjaževac) je magistrirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020.) na odseku za Tekstualnu skulpturu (mentor Hajmo Cobernig). Master studije filozofije (2012.) i diplomske studije na katedri za Skandinavske jezike i književnosti (2010.) završava na Univerzitetu u Beogradu. Nagrađena je Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne teze (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018.) i stipendijom kültür gemma! (2018). U svojoj umetničkoj praksi bavi se društveno-političkim aspektima boje i bojnih sistema. Osnivač neformalne grupe UMETNIK*.Odabrane izložbe: Alles in Ordnung. Wien Museum, MUSA Startgalerie. Beč, I learned from the best. DKSG. Beograd, Recikletar: Plastika ude u raj. Šok Zadruga. Novi Sad, Soba za izolaciju. Dom omladine. Beograd (2021); MULTIPLE SINGULARITIES. xhibitE. Beč, Die Geburt des Museums der Migration. Die Schöne. Beč, bleischwer. Fabrikraum. Beč (2020); MOLERAJ. Temporary Parapet. Bratislava, kunstnah/kunstfern. Galerija IG Bildende Kunst. Beč (2019); NO-YELLOW. Reflektor. Užice, minus20degree: Art&Architecture Winter Biennale. Javni prostor. Flahau (2018); BOJNA POLJA. KCNS, Mali likovni salon. Novi Sad, Tiefe Kirschen. Lisa Kandlhofer. Beč, Different Worlds. Kino Šiška. Ljubljana (2017); ANEKUMENA. Dom omladine. Beograd, Ohne Titel (Projektraum/Plattform). Austrian Sculpture Park. Grac (2016); OTAC/FATHER. Inex. Beograd (2015); FORMA.izam. SKC. Beograd (2014).
Instalacija “Twisting by the Pool” koncipirana namenski za izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” referiše na grupu performativnih i redimejd radova PUTZMALEREI koju autorka Jelena Micić započinje 2016. godine tokom studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beču i kroz koju tematizuje i preispituje granicu između umetnosti i stvarnog života odnosno njenih profesionalnih i egzistencijalnih iskustva kao umetnice i spremačice. Ironičnog naziva, preuzetog od kultne rok grupe Dire Straits, aktuleni rad/prostornu instalaciju čine sterilna konstrukcija od pločica ispunjena sredstvom za održavanje sanitarija i uklanjanje kamenca BETAZID Rosso i sažeto uputstvo za njegovu upotrebu. BETAZID Rosso je kiselo koncentrovano sredstvo austrijske kompanije hollu Systemhygiene GmbH koje je prema Globalno harmonizovanom sistemu klasifikacije i obeležavanja hemikalija UN-a označen sa GHS05. Ova supstanca, opasna po zdravlje, često se koristi u praksi “profesionalnog” čišćenja i neretko bez upozorenja za radnike i radnice, kao i bez neophodnih mera zaštite, uslova za rad i na kraju nesigurnosti u pogledu prava na zdravstveno osiguranje i zaštitu prilikom gubitka posla. Rad neposredno suočava posetioce sa opasnošću sa kojom se nezaštićena, često i prekvalifikovana fizička radna snaga svakodnevno susreće tokom radnog procesa, ali i podriva sam pojam uzvišenog kao užitka u pretnji sa sigurne distance. Inkorporirajući sopstveno radno iskustvo autorka ispituje ekonomske, socijalne i političke postulate austrijskog tržišta rada, kao i hijerarhijski sistem koji definiše i reguliše rodne i profesionalne uloge (ne)državljanki-migrantkinja sa prostora bivše Jugoslavije, koji nije deo Evropske Unije.
Arpad Pulai
Arpad Pulai (1986. Vrbas) je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Tekstil gde trenutno radi kao umetnički saradnik u nastavi. Od 2011. godine aktivno izlaže umetničke radove u polju dizajna i umetnosti tekstila. Član je ULUPUDS-a i Evropske mreže tekstilaca (European textile network). Bavio se patinažom kostima u polju filmske produkcije. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada od kojih je Velika nagrada na 45. Majskoj izložbi 2013. godine za ,,Tekstilnu zidnu pregradu sačinjenu od termičke prese’’ kao i Likovna nagrada Nagyapáti Kukac Péter za 2017. godinu. Njegovi radovi se nalaze u kolekciji Ateljea 61, Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Osnovao udruženje građana ,,Čunak’’ koje za cilj ima revalorizaciju tekstilnih tehnika, rad na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuka ručnog i mašinskog pletenja i likovno-tekstilne radionice. Član je umetničkog saveta Atelje 61. U svojim radovima se uglavnom bavi sociološkim temama, održivošću tekstilnog dizajna u okviru ekoloških, prirodnih materijala i reciklaže. Radio je u Školi za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, kao profesor na predmetu Oblikovanje tekstila. 2019. godine upisuje doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti gde se bavi istraživanjem tekstilnih struktura pod uticajem biomimetike, koja za njega čini imperativ stvaralačkog razvoja tekstilnog dizajna.
https://www.behance.net/TextileStudioAR314
Na izložbi finalista nagrade “Dimitrije bašičević Mangelos” Arpad Pulai se predstavlja radovima “Introspekcija” i “Tekstilna bašta”. Rad “Introspekcija” se sastoji od eksperimentalno nadrealne konstelacije, zoomorfnih, biomorfnih i ljudskih formi. Kao rezultat daljeg istraživanja, introspektivna faza stvara nezamislive – imaginarne forme ljudskog bića. Bezgranično preispitivanje sebe kroz druge životne forme, poistovećivanje sa njihovim karakternim osobinama, odnosno, duboko poniranje u sebe kroz druge forme daje novu dimenziju radu. Bezgranični opus analiziranih uspomena koje koristi u svom likovnom izrazu stvaraju, kako kaže umetnik, nove sinaptičke veze, odnosno, sećanja koja se naknadno povezuju u jednu nadrealnu celinu. Rad “Tekstilna bašta” nastavak je umetnikovih ineteresovanja za biomimikriju u tekstilu, kao i istraživanje biljnih oblika i njihova implementacija u dizajnu tepiha tehnikom filcanja vune. Površinska relejfna struktura tepiha istovremeno deluje na vizuelni i taktilni način percepcije. Tepih zamenjuje prirodno tlo u urbanim i zatvorenim prostorima. Jedan od glavnih ciljeva umetnikovog kreativnog procesa je spajanje prirodnih oblika sa tekstilnim strukturama kako bi stvorio delo koji istovremeno ima estetsku i funkcionalnu primenu.
Tijana Radenković
Tijana Radenković (1991, Kraljevo) je završila osnove studije Fakulteta likovnih umetnosti završila u klasi prof. dr Čedomira Vasića. Master studije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu završila je 2014. godine u klasi prof. dr Milete Prodanovića, a 2021. i doktorske umetničke studije pod mentorstvom doc dr Zorana Todorovića. Kao student Doktorand bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za Umetnost i Dizajn, odsek Intermedia, Bratislava Slovačka kod prof Ilone Nemet. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. U 2021. godini učestovala je na dve umetničke rezidencije, K.A.I.R Arstist in Residence, Košice i SNG Shaubmarov Mlyn, Pezinok u Slovačkoj. Učesnica je festivala S.U.T.R.A. (2016) po pozivu kustosa Ivana Stanića, Muzej nauke i tehnike, Beograd. Učesnica je 37. Susreta Akvarelista (2016) Idoli i ideali, Umetnička kolonija Ečka, po pozivu kustoskinje Slavice Popov iz Savremene galerije Zrenjanin. Radovi Tijane Radenković se nalaze u kolekcijama: Narodni Muzej Kraljevo, Surdulički kulturni centar, Savremena galerija Zrenjanin, Imago Mundi Luciano Beneton Kolekcija. Živi i radi kao pedagog u Srednjoj Dizajnerskoj školi u Bratislavi.
https://cargocollective.com/tijanaradenkovic
Biofilija je fenomen koji je Eric Fromm prvi upotrebio da opiše sve psihološke orijentacije ljubavi, prema svemu što je živo, što raste i razvija se. Za njega je to ljubav prema svim živim sistemima. Težnja ka afirmaciji života i svim njegovim karakteristima. Izraz je vrlo blizak Frojdovom terminu Eros, jedina razlika je u tome što biofilija predstavlja našu psihološku strast, a ne biološki instinkt. Posmatrajući naše želje i strahove, naše ideje o tome šta je „idealni prostor“ u kome se odvija naša istinska neiskrivljena komunikacija sa prirodom, umetnica kao polazište u radu pod nazivom EDEN – Immortal Place (II) uzima biblijski trenutak – priču o Rajskom vrtu. Prostor je predstavljen kao savršen ekosistem u kojem se, naravno, pojavljuju i akteri ljudske vrste, odnosno Adam i Eva. Ova idealna utopija, ili mesto koje predstavlja besmrtnost, izgrađeno na mitologiji, u koje duboko verujemo kao društvo, jedna je od centralnih tema autorkinih istraživanja. Instalacija EDEN – Immortal Place (II), odnosno rekonstruisani mitološki prostor, ujedno je i rekonstrukcija društva, njegovi odrazi i sistemi koji propadaju svakodnevno, a kojima smo mi, ljudska vrsta, svedoci od daleke prošlosti sve do današnjice i neizvesne budućnosti.
Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” je podržana od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Realizaciju performansa Smiling Firefighters Luke Cvetković omogućila je firma Vatrex Rescue doo koja se bavi prodajom i servisiranjem najsavremenije vatrogasne opreme i vozila.
https://vatrex.rs/