Čini se da je umetnik danas zarobljen u besmislu. Kuda god da krene i šta god da proizvede na kraju sebe uvek pita isto – Zašto? Da li je to puki stvaralački nagon (lažna) nada u svetliju budućnost, društvena odgovornost, mazohizam, cinizam ili pak samo inat i udarac protiv sistema?
Danilo Bursać se u svojim radovima neretko poigrava sa konceptom besmisla. Umetnik na humorističan način propituje, kritikuje i ismeva savremenu umetničku scenu, pa i sebe samog kao aktivnog činioca iste. Na izložbi pod nazivom “Ja vas lažem da sam umjetnik, vi mene da me volite i da sam dobar” koju kurira Bojana
Jovanović, Bursać ispunjava galeriju radovima izvedenim u različitim medijima koji kreiraju homogenu tematsku celinu. Na fenomene i ontološka pitanja poput uloge umetnika u društvu, njegove odgovornosti prema sebi i drugima, aktuelnim temama, trendovima, hiperprodukciji, apsurdnim floskulama, dosadnim tekstovima i ispraznim i identičnim otvaranjima izložbi , Danilo ne pokušava da nađe odgovor ni rešenje, već je svestan da se, kao u razgovoru sa zidom, obraća nekom u potpunosti neverbalnom sagovorniku.
Nasuprot gorepomenutog ova izložba ne odiše pesimizmom. Ona nas uči da je besmisleno dozvoliti besmislu da kontroliše naše postupke, ograniči naše ideje i ukine nam kreativnost i želju za napretkom (ako to uopšte ima smisla) i da na kraju dana, ironično, čak i besmisao zaslužuje svoju samostalnu izložbu.